Српски народни покрет – Избор је наш из Републике Српске, Народна мрежа из Србије и адвокати др Горан Ђорђевић и Владан Глишић започеће у наредном периоду активности  којима ће упознати све установе Србије и Српске, као и амбасаде пет сталних држава СБ УН-а о узроцима кризе у Дејтонској БиХ, као и могућим рјешењима из угла националних НВО и стручне јавности.

На такве активности посебно нас наводи  реалност да неправедни глобалисти могу повезати рат у Украјини са ситуацијом у Молдавији и Придњестровљу , а онда и са нашим балканским дјелом, те на тим просторима изазвати рат.

Овом приликом јавност у најкраћем упознајемо са једним од највећих проблема Дејтонске БиХ - Одлука Устваног суда БиХ о конститутивности народа - и начином како га ријешити. 

Међународни мировни уговор, у јавности познат као Дејтонски споразум, својим саставним дијелом Анексом 4 остварио је ЛЕГИТИМНИ ЦИЉ – постигнут је мир. Зараћене стране, као и све стране из међународног мировног уговора мир су постигли искључиво захваљујући сагласности о будућем политичко-економском уређену Дејтонске БиХ и територијалној подјели некадашње југословенске СРБиХ, тако што је Муслиманско-Хрватској Федерацији припао 51 проценат  њене територије, а Републици Српској 49 процената. Истим уговором утврђена је и линија раздвајања та два ентитета. Анексом 4 (својеврсни Устав БиХ) Дејтонска БиХ дефинисана је као државна заједница а суверенитет као највише право одлучивања, остављено је у ентитетима. Муслиманско – Хрватска Федерација дефинисана је као политичко-територијални ентитет муслиманског и хрватског народа, а Република Српска као политичко територијални ентитет српског народа. Подразумијева се да све националне мањине у оба ентитета имају сва права по највишим свјетским стандардима. Оно што се мора истаћи и разумјети јесте да се равноправност сва три народа (муслиманског-бошеачког, српског и хрватског) налази искључиво у заједничким инситуцијама Дејтонске БиХ  а не никако и у ентитетима. 

Легитиман циљ – постизање мира на ратном простору југословенске СР БиХ, а остварен Анексом 4 међунардног мировног уговора, изнад је свих конвенција о људским правима. 

Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа број 5/98  од 1. јула 2000 г. (Муслимана - Бошњака, Срба и Хрвата) у оба ентитета у темељу руши Анекс 4, а самим тим и међународни мировни уговор. Она је извор проблема и других штетних одлука. Том одлуком даје се правна основа и за укидање ентитета, тј. Републике Српске.  Уколико та одлука и даље буде постојала може изазвати догађаје  који би је представили као кључни дестабилизирајући фактор, а судије (три странца и двоје судија представника Бошњачког народа били за одлуку, док су судије представници друга два народа били против) које су гласале за њу, да су починиле злочин против мира. 

Зато што одлука Уставног  суда БиХ о конститутивности народа може изазвати рат на нашим просторима, неопходно је исту прогласити НЕСПРОВОДИВОМ и као такву ставити ван снаге. 

Данас међународно право газе многе државе, у зависности од њихових интереса. Уколико не буде разумијевања за интересе српског народа од стране политичког Сарајева и других политичких фактора у Дејтонској БиХ, наглашавамо, да је Живот Републике Српске важнији и од међународног права те да ће српски народ одбранити Српску, јер на тај начин брани и себе. 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш