У организацији Центра за геостратешке студије, 30. априла 2026. године у Београду, у Прес центру Удружења новинара Србије, одржана је међународна конференција у оквиру циклуса „Блокада агресије на Цркву“, под називом „Заштита верских права и православне баштине“. Скуп је окупио стручњаке из области теологије, права, геополитике, медија и културе, који су разматрали актуелне изазове у очувању верских слобода и православног културно-историјског наслеђа.

Учесници су указали да питања верских права и заштите православне баштине представљају важне теме савременог друштва, посебно у контексту актуелних геополитичких процеса. Истакнуто је да очување слободе вероисповести и културног идентитета доприноси стабилности, дијалогу и међусобном разумевању међу народима.

Током конференције најављено је оснивање „Међународног савета за заштиту православног канонског поретка“, на иницијативу митрополита запорошког и мелитопољског Луке. Савет ће се бавити праћењем процеса који могу утицати на канонско јединство Православне цркве, као и анализом улоге верских институција у савременим геополитичким околностима. Планирано је да Савет израђује стратешке анализе, извештаје и препоруке у циљу дугорочног очувања канонског поретка. Организатори су позвали заинтересоване стручњаке из области теологије, канонског права, међународних односа, права, друштвених наука, медија и културе да се укључе у рад новоформираног Савета.

На конференцији су учествовали бројни домаћи и међународни говорници, који су из различитих углова обрадили теме као што су положај православних заједница, изазови у очувању црквене имовине и културне баштине, улога међународног права, као и утицај савремених друштвених процеса на верски и културни идентитет.

Посебна пажња посвећена је ситуацијама у различитим регионима, укључујући Украјину, Балкан, балтичке државе и Грузију, где су учесници указали на специфичне изазове и искуства у заштити верских права и православног наслеђа.

Конференцију је отворила Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије која је излагала на тему: „Улога геостратешких процеса у положају православних заједница и очувању културно-верског наслеђа“.

Фото: Драгана Трифковић

Трифковић је истакла да се хришћанство кроз историју суочава са различитим облицима прогона, који су данас често присутни кроз медијске и политичке притиске. Указала је на значај историјског раскола између Истока и Запада као темеља савремених цивилизацијских разлика. Посебно је нагласила да савремени геополитички процеси утичу на положај православних заједница, наводећи примере из Украјине, Балкана и балтичких земаља. Закључила је да је очување православног идентитета и културне баштине кључно за заштиту духовних вредности и слободе савременог човека.

Руслан Калинчук, мисионар и православни публициста из Украјине говорио је на тему: „Уништавање Цркве у Украјини – елемент формирања нове геополитичке стварности“

Калинчук је говорио о положају Украјинске православне цркве, истичући да је изложена систематским притисцима у контексту савремених геополитичких процеса. У свом излагању критиковао је улогу Сједињених Америчких Држава и Фанара, наводећи да су учествовали у процесима који су довели до формирања нових расколничких црквених структура у Украјини. Указао је на законске и институционалне мере које утичу на положај канонске Цркве и њених верника. Закључио је да се питање вере у Украјини све више користи у ширем геополитичком контексту.

Фото: Руслан Калинчук

Миладин Митровић, свештеник Српске православне цркве говорио је на тему: „Канонско јединство Православља, као важан елемент у геополитичкој стабилности савременог свијета“

Отац Миладин је нагласио да је канонско јединство темељ православне еклисиологије и да сваки раскол представља озбиљно нарушавање црквеног поретка. Као кључни савремени проблем издвојио је ситуацију у Украјини, оцењујући да је додељивање аутокефалности новим црквеним структурама довело до продубљивања подела у православном свету. Критиковао је поступке Фанара и указао на притиске спољних политичких фактора, укључујући Сједињене Америчке Државе, у црквена питања. Закључио је да је очување канонског поретка и саборног дијалога кључно за превазилажење кризе и стабилност православља.

Дане Чанковић, председник удружења „Избор је наш“, говорио је на тему: „Верујући човек као снага Православља и одбрана човечанства“.

Чанковић је указао на савремене изазове који, према његовим речима, доводе до духовне кризе и „анестезирања“ човека кроз доминацију материјализма и технолошког утицаја. Истакао је да верујући човек треба активно да учествује у друштвеном животу, не само ради личног спасења, већ и као носилац моралних вредности и заштите заједнице. Нагласио је да се духовна борба не води против људи, већ против зла и искушења, уз очување љубави и заједништва. Закључио је да верујући човек представља важан ослонац у очувању духовног и друштвеног интегритета.

Фото: Дане Чанковић

Дмитриј Бељаков, председник Центра за системску правну заштиту из Белорусије говорио је на тему: „Улога правних механизама у заштити верских слобода и православног културног наслеђа у савременим друштвеним условима“. Бељаков је представио анализу правних оквира за заштиту верских слобода и православних заједница у Европи, указујући на растуће облике дискриминације и ограничења у пракси примене постојећих закона. Посебно је издвојио ситуацију на Косову и Метохији, наводећи да међународне институције нису у потпуности испуниле мандат у погледу заштите српског становништва и православног културног наслеђа. Критички се осврнуо на улогу међународних мисија и правних механизама, уз оцену да постоје системски недостаци у њиховом деловању. Закључио је да је неопходно унапређење међународно-правних инструмената и јачање институционалне заштите верских слобода и културне баштине.

Марија Јањушевић, председник удружења грађана „Трезор српских вредности“ и народни посланик XI сазива Народне скупштине Републике Србије, говорила је на тему: „Косово и Метохија: положај православне баштине и изазови очувања верског и културног идентитета“. Јањушевић је указала на значај очувања српске православне баштине на Косову и Метохији, посебно манастира, цркава и културно-историјских споменика као носилаца националног и духовног идентитета. Истакла је да су ове светиње изложене бројним изазовима, укључујући безбедносне ризике и тешкоће у њиховој заштити. Нагласила је значај друштвеног и институционалног ангажмана у очувању културног наслеђа. Закључила је да је заштита православне баштине на Косову и Метохији кључна за очување идентитета и историјског континуитета српског народа.

Фото: Марија Јањушевић

Арно Девелај, стручњак за међународно хуманитарно право из Француске, говорио је на тему: „Међународно хуманитарно право и заштита верских слобода и културне баштине: изазови и стандарди у савременим сукобима“.

Девелај је изнео правни оквир за заштиту слободе вероисповести, позивајући се на међународне конвенције које гарантују право на веру и њено јавно испољавање. У свом излагању осврнуо се на ситуацију у Украјини, наводећи да бројни извештаји указују на системске притиске и ограничења усмерена ка канонској Украјинској православној цркви. Истакао је да су, према доступним анализама, спорне законске мере и праксе довеле до повећаног ризика по верске слободе, имовину и безбедност верника. Закључио је да међународни механизми заштите људских права у овом случају реагују ограничено и недовољно ефикасно.

Горан Игић, дипломирани филолог и независни публициста (Србија) говорио је на тему: „Језички инжењеринг у функцији слабљења црквено-народне традиције на Балкану“.

Фото: Горан Игић

Игић је истакао да језик представља један од кључних носилаца културног и духовног идентитета народа. Указао је на процесе који, према његовој оцени, кроз промене у језичкој пракси и јавном дискурсу могу довести до слабљења црквено-народне традиције на Балкану. Посебно је нагласио значај образовања, медија и културних политика у обликовању језичког идентитета. Закључио је да очување језичког континуитета представља важан предуслов очувања духовног и културног наслеђа.

Руслан Панкратов, политиколог и експерт Института Заједнице независних држава (Летонија), говорио је на тему: „Православље у балтичким државама: изазови заштите верских права и очувања црквене имовине у савременом друштвено-политичком контексту“.

 

Фото: Руслан Панкратов

Панкратов је указао на процесе у Летонији, Литванији и Естонији које је описао као облик социјалног и институционалног притиска на православне заједнице. Навео је да се, према његовој оцени, кроз законодавне и административне мере мења статус црквених структура и утиче на њихову канонску повезаност и унутрашњу организацију. Посебно је истакао питање имовинског статуса црквених објеката и њихове зависности од државних одлука, као и последице које то има по верски живот заједница. Закључио је да је неопходно систематско праћење ових процеса и јачање међународне сарадње у циљу заштите верских слобода и црквеног наслеђа.

Никола Јовић, политиколог и публициста, говорио је на тему: „Геополитичка перспектива књиге „Православље и религија будућности“ Серафима Роуза“.

Јовић је анализирао књигу Серафима Роуза као дело које, по његовој оцени, временом добија на актуелности и нуди тумачење савремених духовних и друштвених процеса. Посебно је истакао Роузову критику синкретистичких религијских тенденција, екуменизма и „њу ејџ“ покрета, које повезује са ширим идејама формирања глобалног духовног система. Указао је и на Роузово схватање улоге православља као отпора овим процесима, кроз очување догматског и канонског континуитета. Закључио је да књига, у његовој интерпретацији, има и геополитичку димензију у разумевању односа између религије, идентитета и глобалних интеграционих процеса.

Фото: Никола Јовић

Гулбат Рчиладзе, политиколог и председник Института Евроазије (Грузија), говорио је на тему: „Искуство Грузије у очувању православног идентитета у условима геополитичких притисака“.

Рчиладзе је истакао значај Грузијске православне цркве као кључног носиоца духовног и националног идентитета, наглашавајући да је Грузија, упркос историјским и савременим геополитичким притисцима, успела да сачува своју верску традицију. Говорио је о улози цркве у друштвеним и политичким процесима, посебно у контексту очувања духовног јединства и односа са другим православним народима.

Посебно се осврнуо на изазове унутар православног света, укључујући питања црквеног јединства и спорова који утичу на међуправославне односе, као и на утицај спољних геополитичких фактора на те процесе. Закључио је да ће очување православног идентитета и црквеног јединства остати једно од кључних питања за будућност Грузије и ширег православног простора.

Извор: Центар за геостратешке студије

---