Центар моћи Запада, из страха да Русија може обновити (на својеврстан начин) Византију и у том смислу Москва постане Трећи Рим, што би га спречило, не само да загосподари руским богатствима, већ би га онемогућило и да задржи свјетску доминацију, све чини како би лукаво реформисао Русију и тако је поразио.

Покушај да се руски олигарси (и на Западу и у земљи) искористе у том смислу и за почетак промијене власт у Руској Федерацији, није успио, али се од тога није одустало...

Сада, тај Центар моћи Запада злоупотребљава мучну ситуацију која је посљедица изнуђене ратне реакције Русије у Украјини.

Многи људи који су напустили Русију након почетка рата у Украјини (једни су се плашили мобилизације, други економских тешкоћа), нашли су се у тешкој животној ситуацији у иностранству, па и у Србији. Многи немају прилику да себи обезбеде пристојан животни стандард у страној земљи, па ни у Србији. Због тога они постају „плијен“ и предмет интересовања прозападних непрофитних организација, попут Сорош фондације. За симболичну суму новца од ових људи се тражи да праве антируски садржај, да учествују у акцијама против политике Москве, стварајући привид да обични Руси у иностранству не подржавају специјалну војну операцију и актуелну власт Руске Федерације.

Иако су такви људи свакако мањина, они учествују у процесу који се одвија и на територији Србије, где руски грађани који су дошли, постају инструмент у рукама сорошевских структура.

Постоји још један моменат у том смислу: у септембру ће се у Русији одржати такозвани Јединствени дан гласања (избори за власт у низу региона Русије). А ту су и представници руске (и не само) опозиције који су напустили руску земљу, али настављају своје деструктивне активности како би уздрмали унутрашњу политичку ситуацију у Русији. Међу овим последњима су: Петар Никитин („Антиратна Србија“), Чедомир Стојковић („ОКТОБАР“), Станислав Павловски-Суслов („Сједињене Државе Сибира“), као и уметници Ана Гладишева и Глеб Пушчов. Ови људи имају задатак да распиривају  антируску хистерију, врше провокације  и разне перфомансе пред  „Дан јединствених избора“.

Споменути Центар моћи Запада никад не иде само са једним циљем. Тако је и у овом случају. Не само што у Србији жели да направи платформу са које би се припомогло рушење власти у Руској Федерацији, већ хоће да уз те активности изазове хлађење односа братског руског и српског народа.

До тога му је стало, јер је свјестан да је сарадња руског и српског народа од геостратешког значаја.

Зато и Србија и Српска системски треба да пронађу начин како би помогле људима који су дошли са простора бившег СССР-а и омогућили им достојан живот на основу њиховог рада и способности, а на добробит и Србије и Српске.  То не би требао бити проблем из неколико разлога, попут оних, да су сличног менталитета, радних навика и говоре блиским језиком.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---