Дана 18. јуна у Вороњежу (Русија) је одржан трећи Међународни друштвено-политички форум „Антициклон-2026“. Учествовали су политичари, новинари и јавне личности из Уједињеног Краљевства, Немачке, Аустрије, Јерменије, Босне и Херцеговине ( Републике Српске ), Киргистана и Узбекистана. Учесници су разговарали о међународној консолидацији у условима дискриминације националних интереса и заједничким напорима земаља да одрже мир усред изазова времена. Форум организује РИА Воронеж уз подршку Владе Вороњешке области и организациону подршку Министарства унутрашње политике. 

На отварању Форума у поздравној речи, Дане Чанковић, председник Покрета" Избор је наш" рекао је и : 

У Српској, у Србији, у српском народу није се примила глобалистичка лажна слика о Русији као највећој опасности за човечанство. Није се примио глобалистички покушај да нам формирају свест порукама "Човек је човеку вук", јер у нашем народу човек је човеку брат ; 

"Циљ оправдава средство", ниједан циљ не може оправдати рђаво средство, оно подстакнуто злом; "Нема вечних пријатеља, само су вечни интереси", а српски народ зна, да у најтежим, преломним временима, увек су му исти пријатељи. Зна српски народ да је царска Русија ушла у рат због Србије....и то јој српски народ никад неће заборавити.

Вашој пажњи нудимо текст говора Данета Чанковића на задату тему, а у склопу форума "Антициклон".

ИЗАЗОВИ ЗА ЧОВЕЧАНСТВО, ГЛОБАЛНА ДИГИТАЛИЗАЦИЈА, КУЛТУРНА ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА, НАУКА И ТЕХНИКА

Направићу кратак неформални увод, који само на први поглед нема везу са темом:

Два најмоћнија средства за човечанство у наредном периоду биће енергија и дигитализација, односно вештачка интелигенција. Преко њих ће се борити антицивилизација против цивилизације , неправедна глобализација против природне глобализације,  неправедни глобалисти против суверениста и верујућих људи.

Централни субјект такве борбе, а у суштини борбе две стране надахнуте силама зла и силама добра , јесте човек. Једна страна хоће да уништи човека по Божијој благодати и створи свог налик човека, док друга страна жели да га одбрани.

Због постојања глобалне дигитализације, а убрзо и значајног коришћења вештачке интелигенције, човечанству се лакше намеће глобална информативна, културна, па чак и политичка и економска  централизација. са могућношћу потпуно новог начина живота, па чак и суштинске промене исхране људи. У зависности од тога ко контролише глобални проток информација, а оне се могу тицати и лажирања историје, глобална дигитализација некима ће одговарати, а другима не. Такве информације могу бити истините, али и лажне, водећи се идејом да "циљ оправдава средство".

Као одговор на такав процес, неки сматрају да је изолација народа и идентитета неопходна како би били сачувани од глобалне централизације.

У том смислу ишла је и припрема за рат против Русије. Та припрема која је већ увелико почела, подразумјевала је и коришћење глобалне дигитализације , креирање догађаја и централизацију светских вести како би се Русија лажно представила као велика опасност за човечанство. Иза такве представе ишла је провокација према њој како би се она увукла у рат на начин да је она сама на једној страни, а сви дуги окупљени против ње.

Али, дигитализација, вештачка интелигенција, па и наука и технологија, саме по себи нису ни лоше, ни добре. То својаство зависи од оног ко и како користи технолошка достигнућа. А преко њих човек се може довести у заблуду, илузију и у живот који нема својства којег би требао имати људски живот.

Питање није да ли ће дигитализација наставити да мијења свијет. Она ће то несумњиво чинити. Питање је ко ће обликовати њене циљеве и вриједности. Хоће ли човјек остати слободна личност способна да мисли, вјерује, воли и ствара, или ће постепено постати дио глобалног система у којем се понашање, ставови и потребе унапријед предвиђају и усмјеравају у правцу стварања ДИГИТАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА ЉУДИ?

Зато се у доба глобалних дигиталних платформи и транснационалних центара моћи јавља потреба за новим облицима међународног повезивања народа и грађана који желе да сачувају своје културне, духовне и политичке особености.

Хоризонтално повезивање слободних људи и народа треба да буде одговор на изазове глобалне дигитализације, а не изолација.

Савремени свијет убрзано се мијења под утицајем глобалне дигитализације. Развој информационих технологија донио је бројне користи, али је истовремено отворио и питање очувања националног суверенитета, културног идентитета и слободе мишљења. Данас се значајан дио политичког, медијског и културног живота одвија кроз дигиталне платформе које су најчешће под контролом малог броја глобалних центара економске и политичке моћи.

У таквим околностима све више народа и држава суочава се са изазовом очувања сопственог идентитета и права да самостално обликују свој друштвени развој. Због тога се понављам , намеће потреба за стварањем хоризонталних међународних медијских и друштвених организација које би повезивале људе, покрете, интелектуалце и организације различитих земаља на принципима равноправности и међусобног поштовања. Био би то почетак процеса стварања ПРИРОДНЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ непролазних вредности.

За разлику од вертикалних модела глобалног управљања, у којима се одлуке доносе у уском кругу политичких, финансијских и медијских елита. Хоризонтално повезивање подразумијева сарадњу засновану на равноправности учесника, дијалогу , доласку до истине и "брушењу" идеја. Такве организације могле би да дјелују у области медија, културе, образовања, заштите људских права и јавног информисања, са циљем очувања права народа да самостално одлучују о својој будућности.

Посебно важну улогу у овом процесу има личност. У времену када алгоритми обликују јавно мњење, а дигиталне платформе усмјеравају пажњу милиона људи, одговорност појединца постаје већа него икада. Слобода мишљења не може бити сведена на избор између унапријед понуђених ставова. Она подразумијева способност човјека да критички промишља, поставља питања и брани право на другачије мишљење.

Глобална дигитализација која се углавном развија по западним технолошким и културним моделима тежи стварању униформног информационог простора. Тај процес не мора сам по себи бити негативан, али постаје проблематичан онда када доводи до потискивања културних различитости, традиционалних вриједности и права народа да сами одређују своје друштвене приоритете.

Управо због тога од пресудне важности постаје стварање хоризонталних међународних мрежа сарадње. Подкасти могу бити један од првих и најлакше остваривих облика такве сарадње.То не би били нови центри моћи нити наднационалне структуре које замјењују државе. Напротив, њихов задатак био би да штите право сваког народа и сваког човјека на самосталан развој.

Такве мреже могле би повезивати независне медије, универзитетске професоре, научнике, културне раднике, вјерске заједнице, удружења грађана и друштвене покрете који се залажу за слободу мисли, слободу вјероисповијести и право народа на очување сопственог идентитета. Њихова снага не би проистицала из новца и политичке моћи, већ из повјерења, знања,  солидарности и дубоког смисла у то шта раде.

Посебан значај у том процесу има личност. Историја показује да велике промјене нису покретале институције већ људи који су били спремни да бране истину чак и када су били усамљени. Савремене технологије могу повећати снагу појединца, али га могу и претворити у објекат управљања. Због тога се данас, више него икада, поставља питање духовне и моралне снаге човјека.

Балкан је у том погледу драгоцјено искуство. Народи овог простора прошли су кроз различите облике спољашњих политичких притисака, идеолошких подјела и покушаја обликовања идентитета споља, а све то странце је водила лукава политика " завади па владај".  Ипак, људи на Балкану више пута су показали способност да кроз мирно грађанско организовање бране своја права и увјерења. Борба за слободу вјероисповијести, право на јавно исповиједање вјере, право на слободну ријеч и право на политичко неслагање постали су важни примјери да достојанство човјека не може бити трајно погажено. Можда је најбољи пример за то, спонтано, или Божијом промишљу, организовање литија у Црној Гори (2019. и 2020.) када је народ, којег су чинили и Муслимани, а не само православци, одбранили Српску православну цркву.

Дакле, народи не морају бирати између изолације и глобалне униформности. Будућност може бити и природна глобализација истинских вредности и слободна сарадња суверених народа и слободних личности.

Посебни изазови су наука и техника у смислу трансхуманизма и стварања такозваног раја на Земљи, али не у религијском смислу, напротив. Деловање у том правцу подразумјева значајно продужење живота, лечење значајног броја болести, развој интелигенције, контролу расположења и емоција, спајање човека и технологије, смањење патње и физичких ограничења. Много тога је добро и за похвалу, али у жељи за "савршенством" можемо ући у врло тешку и сложену ситуацију. Например, дете које је у утроби мајке , а утврђен му је неки недостатак  (инвалидитет, рецимо нема пола руке ), или чак да има предиспозицију за озбиљно обољење, што ће наука и технологија моћи утврдити, да се одлучи да такво дете убију. Питање је да ли је то хуманост или злочин?  На такав начин спречава се ситуација да се из љубави родитељ смислено жртвује, и тако се духовно уздиже и зашто не рећи, можда и спасава у религиозном значењу. А таквом рођеном детету се пружа могућност и даје ( од Бога ) снага да понесе свој крст. Човеку створеном  без осећања бола и патње, биће онемогућен снажан духовни живот и духовно уздизање у тражењу истинског смисла, јер таквом човеку и на такав начин се анестезира душа. У том покушају да човек буде без бола са анестезираном душом, може се десити да изгуби управо оно што га чини човеком, без обзира на физичку савршеност. Живот човеков је заједница љубави Бога и човека. Вертикала, љубав према Богу, а хоризонтала , љубав према ближњем. Ако нема те љубави, онда човек може да живи и хиљаду година, а да и даље остане усамљен, без истинске животне радости и духовно празан.  Никаквим техничким, дигиталним средствима, или вештачком интелигенцијом не могу се досегнути циљеви душе. 

Уверен сам да ће будућност човечанства зависити не само од развоја технологије, већ пре свега од духовне зрелости човека који том технологијом управља.

На крају, дозволите ми да завршим једном једноставном мишљу:

Технологија може убрзати развој света.

Али само доброта, истина и љубав могу учинити да тај свет остане истински људски.

Дане Чанковић

---