Грб Града Бања Луке не смије бити без крста и четири оцила (4С)

Химна, грб, застава – то смо ми, назив је акције коју је Покрет организовао, послије одлуке Уставног суда БиХ о укидању знамења Републике Српске, (2006. године). У образложењу такве одлуке стоји, да химна и грб Републике Српске морају имати елементе који ће представљати и Бошњаке и Хрвате као конститутивне народе у српском ентитету, а на основу Одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа у оба ентитета (2000. године).

Ових дана Скупштина Града Бања Луке треба да усвоји нови грб града, јер претходни грб је укинуо Уставни суд Републике Српске (2013. године). У образложењу Суда, између осталог, стоји: „Грб Града Бања Луке, треба да изражава историјско, културно и природно наслијеђе свих грађана ове јединице локалне самоуправе... да средишњи дио грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а да је у средини темеља крст са оцилима у црвеној боји. Неспорно је, по оцјени суда, да се ради о симболима који представљају културу, традицију и историјско наслијеђе само српског народа, односно да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани  који живе у овом граду.“

Горе наведена реченица Уставног суда обесмишљава смисао постојања грба Града Бања Луке, јер по таквом образложењу, грб Бања Луке би морао имати  само безличне знаке, јер у противном, немогуће је у једном грбу да буду садржани суштински симболи са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у граду. Управо грб мора садржавати суштинску, темељну идентификацију и највише вриједности, прије свега најбројнијег народа, а то је српски. Он је и државотворан на овим просторима, а Бања Лука се налази у Републици Српској, која је политички ентитет српског народа. Најопасније у свему томе је, што преко грба,  Уставни суд Републике Српске, у суштини, насилно покушава да мијења идентитет и Града и српског народа.  Највише се жели укинути, оно што је највредније за српски народ кроз сва времена, а то је крст са четири оцила и у томе се улаже највише снаге.

Управо порука за сва времена „Само слога Србина спашава“ је трн у оку српским противницима, ко год да су. Све могуће се користи, како би та порука, крст и четири оцила била избрисана и из знамења и из српске свијести, па се онда у том смислу смишљају разне приче. Нпр. никад се Срби неће сложити док су 4С окренута „леђима“ једно другом. Како Срби могу разговарати, кад су и у „симболима“ један другом окренути леђима... А заправо, историја српског народа је непрестана борба. Зато што  воли слободу и истину, српски народ нападан је са свих страна. У борби, леђа окрећеш само оном у кога вјерујеш. Зато грб Града Бања Луке не смије остати без најважнијег симбола, крста и четири оцила.

Врло је важно примијетити, што нико од српских политичара, правних експерата, па ни институција Републике Српске, не отвара питање узрока проблема и штетних одлука које доносе уставни судови БиХ и РС,  а узрок је Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности  сва три народа (Бошњака, Срба, Хрвата) и у Федерацији БиХ и у Републици Српској. Та одлука  руши темеље Дејтонског споразума и нема никакве везе  са равноправношћу два ентитета и  сва три народа у заједничким институцијама дејтонске БиХ, која је дефинисана Анексом IV Дејтонског споразума. Из одлуке Уставног суда БиХ  о конститутивности произашле су и одлуке о укидању химне и грба и  Дана Републике Српске... И на крају та одлука води ка укидању и саме Републике Српске.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш