Све у своје вријеме, каже народна пословица. Можда је вријеме да предсједник Републике Српске буде независни кандидат на изборима 2022. год.

Доста нам је било подјела, свађа, па и мржње међу српским политичарима и нечије жеље да све то уради и у српском народу и то у времену када је Српска у највећој опасности. 

Тешко је повјеровати да постоји српски политичар који ће из зле намјере, због личних разлога издати интересе Републике Српске. Због различитог одређивања тих интереса, због различитог начина њихове реализације, као и због прихватања оног система вриједности које је посљедица нашег моралног и духовног пада, могуће је издати Републику Српску. 

Можда неки српски политичари сматрају да Српска треба ући у НАТО. Зато треба на смирен и добронамјеран начин суочити размишљања, аргументе и чињенице за и против уласка у тај војни савез. Огромна важност те одлуке не произилази само из чињенице да је НАТО извршио агресију 1995. и 1999. године на српски народ, да се ставио на страну српских противника и то не због користи тих противника, већ што су српски и НАТО интереси супротстављени, чак не и само због тога што би тиме могли ући у рат са онима са којима никад не би требали ратовати. Већ, не бисмо требали ући у НАТО зато што би тиме отпочео процес губљења српског идентитета и нестанка као народа.

Слична је ситуација и са уласком у садашњу ЕУ. Она се сада налази на јако порозним темељима и могућа је нестабилност која ће изазвати сукобе унутар њених граница. Најмање што се може очекивати јесте успостављање нове структуре ЕУ, која неће укључивати ни једну нову чланицу, чак су могуће и различите „селекције“ садашњих чланица уније.  

Посебно је питање, али и од суштинског значаја систем вриједности ЕУ. Законом се намећу ненормалности које су у супротности са традиционалном породицом и истинским и непролазним вриједностима. Покушава се промијенити суштина људске природе, наметнути лажна слобода и потчинити човјек својеврсном њиховом анестезираном. 

Зато нам је сада потребан независни кандидат за предсједника Републике Српске који ће имати и снагу, вољу и визију да предводи широки покрет добра. Човјек који је поштен, који је родољубив, храбар, вриједан, који његује истинске вриједности, онај који ће окупљати... који ће сарађивати и са позицијом и са опозицијом и са вјерским установама, са СПЦ, који ће осјећати и радост и терет народа. Треба нам онај независни кандидат који има суштински смисао кроз љубав према отаџбини и народу. 

И добро би било да бар неке политичке странке подрже нестраначку личност за предсједника Републике Српске, не искључује се могућност да и невладине организације (групе грађана) ураде то – па нека народ одлучи на изборима. 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш