Запад жели мир на Балкану који подразумијева пораз српског народа, даљу дезинтеграцију државе Србије, промјену свијести о идентитету српског народа, брисање Православља, као и другачији доживљај  и однос према суштинским пријатељима и непријатељима.

Постоји опасност да српска власт буде наведена да на међународном нивоу потпише споразум са влашћу такозване Републике Косово, који би подразумијевао Заједницу српских општина (ЗСО), али и суштинско одрицање државе Србије од Косова и Метохије. Да ли је и покушај медијске дискредитације Српске православне цркве био у циљу смањивања њене жеље за одбраном Косова?

Такав споразум са формираном ЗСО био би народу представљен као побједа српске државе.

Психолошка припрема за такав став је направљена и са немилим догађајем у Косовској Митровици и Марком Ђурићем, државним службеником. Пробудио се страх у неспремном српском народу да може доћи до рата, да је Косово терет за Србију и народ (којег се треба ослободити). И онда споразум са Албанцима и ЗСО, суштински пораз, било би лакше приказати као побједу и организовати ванредне парламентарне изборе. Није добро да се афирмишу албанске вође и њихове идеје на српским медијима.

Није добро да се Косово представља као терет, већ, у овом времену, Косово да буде изазов да се покрене српски народ у сваком смислу (економском, политичком, развијању родољубиве свијести...).

СНП – Избор је наш сматра потребним да Србија замоли Русију да покрене расправу у Генералној скупштини УН о Резолуцији 1244. Косово може бити примјер за даљу дестабилизацију Свијета и то кроз процес сучељавања два принципа, права народа на самоопредјељење и неповредивости граница суверених држава.

СНП - Избор је наш