Покрет сматра да се води дугачак и сложен процес разбијања основних религија (поготово Православља и истинског система вриједности) и држава. Тај процес, вођен од противрелигиозног свјетског центра моћи који кроз законе намеће и озакоњује накарадност, изопаченост, лаж, није доживио своју кулминацију.

Због пресудне важности државе и религије за свеопште добро човјека и народа, Покрет ће објављивати низ текстова са том тематиком.

Текст број VI


Стојимо на кораку од катастрофе светског значаја

Оно чега су се толико бојали сви истински православни верници, на нашу велику жалост, десило се савим недавно. Човек коме је било унапред одређено да чува јединство православне вере подлегао је свим могућим искушењима, почев од надмености и среброљубља завршавајући отпадништвом јер је својом одлуком  учинио је страшну издају скоро триста милиона вјерника.

Оно у чему током столећа нису успевали католици, протестанти, сектанти свих боја је урадио пре недељу дана Васељенски Патријарх Вартоломеј покренувши механизам великог црквеног раскола.

Васељенски Патријарх, плаћен од стране САД, који спонзоришу ништавне остатке Византије преко своје вишемилионске дијаспоре, ударио је у леђа православљу.

За то је он изабрао мученишку православну Украјину, која се цепа због грађанског рата и која се налази у власти америчког штићеника председника Петра Порошенка.

Дакле, на Синоду Васељенске патријаршије који се одржавао од 9. до 11. октобра у Истанбулу Вартоломеј је легализовао расколничке православне цркве које делују у Украјини. Он је такође незаконито укинуо анатеме које је бацио на главе тих, ако се сме рећи, цркава пре више од 20 година. И на крају крајева, Васељенски Патријарх је укинуо Томос који је био издан Московској Патријаршији за Украјинску цркву још 1686. године. Вартоломеј је направио себи пут за комуникацију са расколницима, да би преко њих приграбио православне цркве у Украјини, дајући их под управу Цариграда.

Пре тога је Вартоломеј грубо провалио на канонску територију Украјинске православне цркве, поставивши своје егзархе у Кијеву. Узгред речено, он је без стида прекршио правило које је објављено на Другом васељенском (Цариградском) сабору: „Ако нису позвани, епископи нека не прелазе границе своје дијецезе“.

Вартоломеј, инспирисан од стране САД и њиховог верног саучесника Порошенка, наумио је да створи на територији Украјине паралелну канонској цркви верску структуру под својом јурисдикцијом. После он планира да јој дарује аутокефалију. Ово је, узгред речено, још једна издаја од стране Васељенског Патријарха црквених канона, одлука Критског сабора 2016. године, као и личних обећања самог Патријарха Вартоломеја. Да подсетимо

да је Сабор управо признао да је постојећа пракса паралелних јурисдикција велики проблем, а сам Вартоломеј је тада изразио општу вољу свих цркава да се то реши што пре. Тако је Васељенски Патријарх постао још и кривоклетник.

То је укратко о томе како је Вартоломеј пао у страшан грех раскола, занемаривши високу мисију Васељенског Патријарха, као и могуће моралне норме које мора да следи сваки православни пастир.

Онај који мисли да се догађаји, који су се десили у Украјини, не тичу наше Српске православне цркве, много се вара. У наредно време јавно ће се огласити расколници у Црној Гори и Македонији.

Познато је да су у руководству расколничке Црногорске православне цркве мало пре Синода у Истанбулу изјавили да „с нестрпљењем чекају расплет украјинског питања“. Према мишљењу хијерарха Црногорске цркве давање аутокефалије украјинским расколницима постаће „универзално решење проблема православља“, које ће у перспективи дозволити да се додели званичан статус како Црногорској, тако и Македонској православној цркви. Расколници из Црне Горе и Македоније сада по узору на Украјину покушаваће да оду под власт Васељенског Патријарха, играјући његовом заинтересованошћу у повећавању његове пастве и прихода. Вартоломеј им је показао како да делују.

Нови раскол на Балкану, који ће се распаљивати новцем спонзора из САД, може да доведе до још ужаснијих последица, које ће изазвати наредно повећавање међуетничке напетости. Ратова 90-их година се сећају сви.

У таквим условима хијерарси Српске Православне Цркве не могу да заузимају позицију ишчекивања. Треба већ сада гласно и јасно изјавити свој однос према догађајима у Украјини који се тренутно дешавају. Можда, чак по већ постојећем узору, прекинути евхаристијско општење са Цариградом. И што пре могуће заједнички иступити против невоље која се приближава, чији творац је „први међу једнаким“, који покушава да навуче на себе мантил „источног папе“.

Један од малобројних могућих излаза из ове ситуације је одржавање Свеправославног сабора, на коме мора бити исказан став православних хијерарха о ситуацији у Украјини, и о идућем расколу, и лично према Вартоломеју.

А што се тиче Украјине преостаје само да се надамо непоколебљивости и храбрости таквих пастора, као што је Блажени митрополит Онуфриј, који наставља да руководи канонском Украјинском православном црквом без обзира на притисак без преседана од стране како Васељенске Патријаршије тако и режима председника Украјине Петра Порошенка.

У закључку цитираћемо речи митрополита Онуфрија из интервјуа новинама „Глас Српске“, који је он дао мало пре приказаних догађаја. Актуелност његових проницљивих речи није изгубљена:

„Бог њима није дао ни разум, ни способност, а ни право да се баве организацијом црквеног живота... Они нису способни да обједињују, они су спремни да разједињују... Искоришћавање цркве ради остварења личних циљева није ништа друго него цинизам...

Васељенска црква је некада била моћна црква и носилац велике византијске империје, која је покривала цијели цивилизовани свијет. Међутим, те империје више нема“.

Није на нама да судимо, колико благовремено су почели да се чују од стране неких православних Цркава радикални, али и сасвим објашњиви позиви да се Патријарх Вартоломеј преда анатеми. Али једно можемо да кажемо сигурно: садашње и будуће поколења православних верника неће никад да му опросте.

Свештеник Миладин М