Покрет сматра да се води дугачак и сложен процес разбијања основних религија (поготово Православља и истинског система вриједности) и држава. Тај процес, вођен од противрелигиозног свјетског центра моћи који кроз законе намеће и озакоњује накарадност, изопаченост, лаж, није доживио своју кулминацију.

Због пресудне важности државе и религије за свеопште добро човјека и народа, Покрет ће објављивати низ текстова са том тематиком.

Текст број II

Аутокефалност Украјинске Цркве води у свеопшти Православни раскол

Да се Православна Црква већ одавно налази на удару агресивне западноевропске политике свједочи нам растући број раскола и подјела у Православном свијету. Запад је отоворено окарактерисао Православље као главног непријатеља у спровођењу своје глобалистичке политике извраћеног система вриједности и одлучио да се супростави томе. Због тога се Православни свијет све више суочава са изазовима расколниких тенденција које се подржавају и финасирају управо земљама Западне Европе. Тамо гдје Православље пружа већи отпор западноме злу и пропаганди, тамо се Црква суочава са тежим искушењима раскола - Украјина, Македонија, Црна Гора..

Многовјековна историја постојања свете Православне Цркве свједочи нам непобитну чињеницу да је главна и основна снага Православне вјере увијек била у неприкосновеном једиству и љубави помјесних Цркава.и да кључна улога у томе несумњиво припада Ваељенској Патријаршији. Васељенски патријарх, као први међу равнима,увијек је био и остао чувар Православља и истине јеванђелскога учења Господа Исуса Христа.

И данас Васељенски патријарх Вартоломеј, сагласно традицији и светоотачком предању наставља да се одупире невиђеним међународним притисцима од стране неких земаља и невладиних организација. Главни задатак ових деструктивних усмјерен је на разбијање јединства Православља као главе покретачке снаге друштвенога живота наших народа.

Да је заиста тако свједочи нам тренутна ситуација у братској Украјини, у којој владајући режима свим расположивим начинима покушава да убеди или примора Патријарха Вартоломеја, да на било који начин, прихвати идеју о аутокефалности у Украјини.

Покушај остварења идеје украјинске власти о добијању аутокефалности Украјинске Православне Цркве УПЦ ће изазвати дубоки раскол не само у Украјини него и цијелом у православном свету. Прије свега, то ће бити прилика за отворени сукоб између Москве и Константинопоља, као што је био случај са Естонском Православном Црквом у 1990. Такав сукоб увек је праћен раздором између верника, узајамним оптужбама и неповерењем. Таква ситуација доводи не само до прекида дугорочног Евхаристијског и молитвеног општењаљ, него нарушава и обичне људске односе и комуникације

Украјински раскол и бесмислена прича о аутокафалији несумњиво је изазвала домино ефекат у другим помјесним Црквама, прије свега Српској Православној Цркви. Ми видимо да су се сепаратистичке идеје расколника у Македонији веома интезивирале и по мишљењу јерараха Српске Цркве, нашле своју подршку у неким бугарским снагама.У оваквим условима осдсутсво брзе и правилне одлуке, може довести Константинопољ у ситуацију да полако почне да губи свој статут ,, првога међу равнима,, и улогу врховног миротворца у глобалном Православљу..

Због тога је одлука Цариградског Синода и патријарха Вартоломеја да спроведе детаљне прелиминарне консултације по "украјинском питању" са свим помјесним православним црквама, укључујући и СПЦ, изузетно мудра и правовремена. Тим више што је на последњем Свеправославном сабору одржаном на Криту, питање добијања аутокефалије није било уопште разматрано због одсутства неколико представника помјесних Цркава. Због свега тога одлука Васељенског Патријарха изгледа сасвим разумна,  и упућена је целом православном свету, са циљем проналажење рјешења које би било прихватљиво за све и донијело вјечним мир и стабилност у Православљу.

Није тајна да се на Васељенског Патријарха по овом питању врши изузетан притисак од стране Американаца, јер се у главном највећи број вјерника и праохијских храмова константинопољске патријаршије налази у Сједињеним Америчким Државама и Канади и управо они пружају финансијску подршку која одржава у животу Конастантинипољ у Истанбулу. Због тога је управо на америчку подршку рачунао и украјински председник Порошенко, када је стигао у априлу у Истанбул и покушао да убједи Васељенског патријарха да прихвати идеју о аутокефалности и изда Томос украјинским расколницима..

Сасулушавши са поштовањем украјинског предсједника, Васељенски патријарх је још једном посвједочио своју преданост јединству Православне цркве, јер господину Порошенку није дао никакве гаранције или обећања. Оно што је било најважније, да је Патријарх Вартоломеј условио добијање Томоса о аутокефалности достизањем јединства мишљења свих јерараха УПЦ, и ову тезу су подржали и други јерарси Помјесних цркава.

Изузетно је важно да у блиској будућности архијереји Српске православне цркве, осуде и одбаце негативну праксу и покушаје да се путем политике и различитих државних институција утиче на питање добијања аутокефалности. Овакав приступ по питању аутокефалности  дијеле и све остале помјесне православне Цркве. Јер нема никакве сумње да су расколи и у Македонији и у Црној Гори искључиво политичке природе.Стога само канонска позиција Српске Цркве треба да буде јасан сигнал и подстрек Васељенској Патријаршији да се и у будућности бори за јединсто Православља и да на сепаратистичке изазове у Украјини, Македонији, Црној Гори одговара у духу Светога Предања наше свете Православне вјере.


СНП – Избор је наш