Убијеђен сам да ће односи Срба и Бошњака, Муслимана или како год хоће да се зову у будућности бити више него пријатељски. Упућени су једни на друге, говоре истим језиком, сличног су менталитета, разумију се. Кад су чинили једни другима злочин, чинили су то тешка срца.

Скоро да је први пут, да Срби чине злочин, и то се дешавало у посљедњем рату, у којем је било највише невјерујућих Срба у односу на све прошле ратове.

Али, да би дошло до њиховог пријатељског односа и историјског договора неопходно је да заједно одбаце сваки страни утицај, поготово негативан. Да се суоче и изнесу истину пред себе о свим суштинским питањима у вези њиховог односа из ближе и даље прошлости. У том процесу неопходна су осјећања кајања и праштања и једних и других. Послије тога њихова будућност ће бити сигурна и мирна.

Здрав разум налаже, да оне активности које се дешавају у мирнодопско вријеме,  а које подстичу, провоцирају и директно изазивају рат, да се квалификују као злочин против мира. И у моралном смилсу то је најтежи злочин, јер из њега произилазе сви други.

У Лисабону, 18. марта 1992. године,  била је процјена да др Радован Караџић неће потписати Кутиљеров план (Лисабонски споразум), и  Алији Изетбеговићу је сугерисано да га потпише, како би кривица за неуспјех, била на српској страни.  Тога дана споразум за мир потписали су Мате Бобан, Алија Изетбеговић а затим и Радован Караџић. Била је то изузетно мудра одлука будућег предсједника Републике Српске, јер су режисери рата очекивали да ће др Радован Караџић одбити такав споразум који није био  довољно добар по српске интересе. На вријеме је видио замку. Када се вратио у Сарајево, Алија Изетбеговић добио је госта у лику америчког амбасадора Ворена Цимермана, који га је приволио, да не кажем натјерао, да повуче свој потпис са Лисабонског споразума, споразум мира.

Уколико је амбасадор Цимерман или његов претпостављени то урадио са предумишљајем знајући да ће доћи до рата у БиХ,  онда се та активност може сматрати злочином против мира.

За Бошњаке од велике важности би било, да неко од њих изађе у јавност, каже, и буде записано, да су због наведене активности, амбасадор Цимерман, односно САД, у  БиХ починили злочн против мира.

Због поноса којег има према свом оцу, могуће је, да ће то урадити Бакир Изетбеговић.

Такође, и скорашња изјава имама сарајевске џамије (можда инспирисана споља) да је Српска геноцидна творевина а Срби фашисти и кољачи, уколико је нико од бошњачких политичара не осуди, могла би уз даљње активности у том правцу да угрози мир.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш