Могуће да је то било љето 1998. године. У Бањој Луци на тврђави „Кастел“ у организацији „Српског културног центра“ а на челу са Данилом Лазовићем, постављени су крстови од нехрђајућег челика на високе јарболе. На ведром небу, скоро баш изнад нас присутних, појавио се крст од облака. Никола Томовић, пјесник, рече ми „Погледај крст, Данилов крст на небу“...

Данило Лазовић седам година заредом, до његовог упокојења 2006. године организовао је на тврђави „Кастел“ Бањалучке љетне игре, најквалитетније у региону. 

Из читаве бањалучке регије народ је на њих долазио како би љепотом (културном, музичком и духовном)  загријао срца. 

Скоро сви споменици који су подигнути у Југославији, или они које их је она сачувала из претходних времена, били су споменици у част оним особама које су, благо речено, биле равнодушне према србству.

Дошла су друга времена.   

Зато ће СНП „Избор је наш“ покренути иницијативу да се у Бањој Луци постави спомен-биста Данила Лазовића, човјека који се поносио својим српским поријеклом и волио Републику Српску. 

Овако је говорио Данило Лазовић:

„Има и оних... који се стиде себе, своје аутентичности, који своје родитеље презиру што им нису Французи... 

Срби се дефинитивно препознају као народ релевантан... и чини ми се и да немају ни најмање разлога да се не диче својом посебношћу.

Ми смо битан народ. Американци мисле да нас има 120 милиона... Морамо признати да смо јако занимљив свијет... прелијепа наша драматургија, наши писци, прелијепа епска поезија, успостављени 'десетерац', којег нема нико. Гете кад је то видио, одмах је научио српски. 

Добро се осјећам у Републици Српској и кад год могу, користим прилику да се дружим са сјајним Србима тамо.“

Даће Бог, да се пријатељи и поштоваоци Данила Лазовића из Србије, Црне Горе, Македоније, Хрвтске, Бошњачко-Хрватске Федерације и Републике Српске окупе у Бањој Луци и открију његову спомен-бисту, бисту човјека који је волио Републику Српску и васцијело СрБство.

 

СНП - Избор је наш

---