Неуобичајено јесте, али ненормално није. Јавно позивам, ево рецимо, Рафаила Бољевића, игумана Манастира Подмаине да у Бања Луци одржи „мотивациони“ говор. (У Српској православној цркви има много оних којима би та молба могла бити упућена.)

С времена на вријеме прође ми мисао како је 28. октобра 2019. у дворани Спортског центра „Борик“ у Бањој Луци чувени мотивациони говорник Ник Вујичић одржао свој говор. Он, како је сам изјавио, потиче из назаренске породице, а која је српског поријекла. Дошао је у Бања Луку, како је рекао, „Да посијем сјеме вјере и наде као што радим широм свијета“. Протоколарно су га примили највиши дужносници Српске. Дворана је била препуна људи, а мотивациони говор Ника Вујичића уживо је преносила и телевизија Републике Српске. 

Катастрофалне посљедице су услиједиле због одвајања српског народа од Бога. А претходни систем, више деценија, је лукаво, па и насилно такав процес подржавао. Дјеца су се страшила, „Ето иде поп, откинуће ти језик“. Како сутра (кад одрасту) дјеца, а нека су  била и трауматизована да уђу у цркву? 

Душе нам се анестезирају. Не само да се не боримо против зла, него га прихватамо, као да је то добро. Да осјетимо патњу других – не никако. Да смирено трпимо недаће – не то поготово. 

Зато јавно молимо игумана Рафаила да у наредном периоду дође у Бања Луку и одржи „мотивациони говор“ и каже између осталог „Зашто нас Бог очекује у Цркви“. Има организатора који би били почаствовани да такво предавање организују.

И не би то био никакав прозелитизам, нити нека врста секташке кампање „од врата до врата“, већ прилика да се од оног, који је Духом Светим надахнут, чује који је лијек за болесно човјечанство и напаћену душу. 

 

Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---