Могло је то бити 2003. године, када сам за једну локалну бањалучку телевизију изјавио „Лаж је замијенила истину, неправда правду...“. Из мене је тада проговорила мука више хиљада српских породица које су криминалним судским пресудама (а поништавањем уговора о размјени некретнина) избациване на улицу. Тада нисам био свјестан да тај процес замјене истине лажима, добра злим, прожима читаво људско друштво, различитим начинима и снагом. Сљедеће размишљање, мене као рудара по професији, подстакнуто је информацијом да је један бивши министар (65 г.) напаствовао дјевојчицу од 13 љета.

Човјека никада и на који начин не можемо доживљавати као искључиво засебну, изоловану јединку, која искључиво дела самостално, у зависности од структуре личности, а без утицаја васпитања, породице и друштва, а поготово без утицаја два извора, добра и зла. И та два извора најзначајније дјелују на човјека, који опет, својом највећом вриједношћу, слободом избора, дефинише своју личност. Наведено није оправдање за злодјела човјекова, већ покушај да се препозна највећи непријатељ и начин да се он побиједи, што би резултирало смањењу људског злодјелања. Један извор нуди истинску слободу, истину, љубав, правду, Живот, а други икључиво супротно, наопако, неслободу (привидслободу), лаж, страст, неправду, смрт.  Ово друго се врло вјешто и лукаво намеће и то преваром, опсјеном, имитацијом, искушењима а често и силом. Задобијање благодети првог извора не постиже се пасивношћу и песимизмом, већ сталном активношћу и надом, борећи се против искушења и „оружја“ другог извора. Крајњи циљ те борбе је остварење човјека по лику Божијем.

И све се то одражава на све сегменте људског друштва, политику, економију, науку. И највећа опасност неолиберализма (али како год назвали систем) није у томе што ће се преко њега покушати загосподарити свим земаљским ресурсима, довести човјека у робовласнички однос, већ у томе што се хоће, анестезирањем душе,  уништити човјек који је по лику Божијем, и покушати створити човјека који је у служби лукавог.

Има велики број примјера и у новијој историји гдје је лаж искориштена као повод за стравична злодјела. Навешћу само неколико примјера који се полако али сигурно разобличују. Лаж је била да је Ирак (2003. г.) посједовао оружје за масовно уништење – посљедица је била разарање државе са огромним жртвама и материјалном штетом. Лаж да је био масакр у Рачку, послужила је за НАТО агресију на Србију и Црну Гору (1999. г.). Лаж да су Срби починили геноцид и силовали 300 хиљада Муслиманки, била је повод за НАТО  бомбардовање Српске Републике (1995. г.), што је утицало на исход рата у БиХ.

У свијету је присутан процес озакоњења ненормалности и лажи, што у значајној мјери спречава нормалног човјека да се против истих бори. Озакоњују се истополни бракови и усвајање дјеце од стране таквих. Покушава се наметнути закон о забрани порицања геноцида и то оног који се није догодио.

Кажу медицинари да постоји одређен проценат људи који у себи имају латентну  настраност (хомосексуалност, педофилија) и друго сјеме зла које се може лакше реализовати ако то и друштво допушта, или чак сматра за „ин“, што би опет довело до још већег ширења тог зла.

Занимљиво је да у свијету кампању за озакоњење ненормалности воде невјерујући људи и да постоји моћна антирелигиозна снага која покушава да разори религију, а посебно Православље. Могуће је да ћемо бити свједоци не више прикривеног, већ потпуно отвореног сукоба система вриједности, истинског оптимизма и песимизма, антирелигиозних и религиозних снага.

Човјек треба да је оптимиста, зато што је  Богу све могуће и што Он види будућност и човјеков избор као и побједу човјека који је по лику Божијем, иначе га не би ни створио. „Кад је Бог са нама, ко ће против нас?“.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---