Декларација као процес

27.08.2017. год.

Декларација би, између осталог, требала да изнесе иницијативу  за успостављање организације – установе која би била душа и тијело српског народа.

Њу би чинили представници државних установа, Српске православне цркве и истакнути појединци из свих области без обзира на њихово мјесто боравка.

•    Таква организација дефинисала би и учествовала у стварању оне државе коју ће српски народ вољети, а та држава штитила би интерес и права српског народа као и сваког појединца у њој.

•    Дефинисала би идентитет у култури, традицији, језику (само екавица или и ијекавица), писму (само ћирилица или и латиница), вјероисповијест (само православна или значај дати и Србима мухамеданцима, па и Србима римокатолицима).

•    Учествовала би у његовању доброг и радног човјека са дефинисаним српским идентитетом, који има лични и колективни смисао постојања.

•    Препознала би могуће изазове и искушења на које наилази и може наићи српски народ и дала би одговоре на њих. Навешћу три примјера:

1)    Покушај наметања комплекса злог народа да се стидимо што смо припадници српског народа, а Запад функционише на принципима које су измислили: „Завади па владај“ и „циљ оправдава средство“. Овим задњим умирују савјест. А српски народ на принципима „Ко тебе каменом, ти њега хљебом“, изњедрио је и стихове „Сине Марко, једини у мајке, боље ти је изгубити главу него своју огријешити душу“. 

2)    ЕУ и НАТО су организације којима управља онај који би да озакони Содом и Гомор (озакоњени су истополни бракови и истима дато право на усвајање дјеце... ).  У тим организацијама, кроз један процес,  изгубили би свој српски идентитет, своју суштину, и тиме нестали као народ.  Питање је да ли би и у економском смислу боље живјели. А човјек је и духовно биће, са својом личношћу и идентитетом и у таквим организацијама, као такав, не би био заштићен, напротив.


3)Косово није „само уски пролаз за Царство небеско“. Оно је и мотив, инспирација, темељ систему вриједности, и српски народ би без њега имао неупоредиво мањи стратешки и историјски значај, и мимо његових природних богатстава. Од пресудне важности би било да се српске институције званично не одрекну Косова.

Постоји вријеме ћутања али и разговора и договора да би се послије делало. Сазрело је, у свјетским размјерама, да дођу догађаји који ће одредити околности у којим ће егзистирати људско друштво у дужем временском периоду.

Српски народ мора да се  преиспитује и да све заснива на истини и правди, да изнесе на свјетлост дана своје и страдање и подвиге, да памти и штити своје хероје и свеце, јер тако ће бити и нових хероја и светаца. Долазак до циља треба ићи постепено кроз процес (и због посљедица претходног система). Нагли поступци и револуције често уз добро донесу и клицу зла која, када попушта добро, се развија.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш
За портал:  Факти.орг



Помоћни мени

Пратите нас на Facebook страници

Гостовање чланова СНП - Избор је наш

Митинг - Истином о Радовану бранимо Српску

Снимци суђења Радовану Караџићу у Хагу

Да ли сте за издвајање РС из наметнуте БиХ

НЕ
ДА

Наши партнери

Деца Србије
Говоримо Србски
ТОРС
ДВЕРИ СРПСКЕ