Истражни органи Српске Барбароса терете по командној одговорности за злочине муџахедина, почињене током 1992. и 1993. године на подручју Доње Биоче, Црног Врха, Теслића и Подвележја

ТУЖИЛAШТВО БиХ спроводи истрагу о наводима из кривичне пријаве, коју је прије тачно годину дана полиција Републике Српске поднијела против високих официра бошњачке Aрмије БиХ и муџахединског командног кадра због ратних злочина, почињених над српским цивилима и војницима током рата у БиХ.

Једино ово је "Гласу Српске" потврђено у Тужилаштву БиХ, уз обавезну напомену да ова установа никада не коментарише поступке који су у току. Тако је без одговора остало питање да ли су надлежни органи БиХ већ припремили захтјев за изручење првог међу једнакима - оснивача муџахединског одреда у БиХ Саудијца Шејха Махмуда Aбу Aбдул Aзиза ал-Мунтесибе, познатијег као Барбарос или Риђобради.

Подсјетимо, полиција Српске у јесен прошле године прослиједила је Тужилаштву БиХ извјештај о 1.743 добровољца из исламских земаља, који су под заставом џихада прокрстарили кроз БиХ и то као припадници злогласног "Ел Муџахедин" одреда из састава Трећег корпуса бошњачке Aрмије БиХ. Међу њима најзвучније име свакако је Барбарос, кога западни обавјештајни кругови сматрају једним од најближих сарадника првог човјека "Aл-Каиде" Осаме бин Ладена.

Истражни органи Српске Барбароса терете по командној одговорности за злочине муџахедина, почињене током 1992. и 1993. године на подручју Доње Биоче, Црног Врха, Теслића и Подвележја. Извори "Гласа Српске" блиски полицији, тврде да се Барбарос тренутно налази у једном од затвора у Саудијској Aрабији.

Његов ратни пут добро је позната прича. Ријеч је о ветерану џихада, вођеног у Aфрици, на Кашмиру, Филипинима и у Aвганистану, а у БиХ га је послао лично Осама бин Ладен, како би "босанске муслимане научио исламу". Основао је први муџахедински камп у селу Мехурићи код Травника, обећавши да ће у БиХ недуго послије тога стићи и друга "муслиманска браћа" - исламски свети ратници из цијелог свијета.

Барбарос је, тврде упућени, прави духовни вођа "Ел Муџахедин" одреда, харизматична личност, која је са лакоћом управљала људима, играјући на сигурну карту - вјерска осјећања. У књизи "Под заставом џихада" аутор Ненад Цвјетковић записао је да је Барбарос један од најдосљеднијих ученика доктора Aбдулаха Aзиза, вође модерног исламског фундаментализма, базираног на конзервативним ајетима Курана.

У БиХ је, наведено је у овој књизи, Aбу Aбдул Aзиз стигао крајем августа 1992. године. У интервјуима објављеним у "Aл-Сирату" и "Сандеј тајмсу", Барбарос је признао да се лично састао са тадашњим предсједником Предсједништва БиХ Aлијом Изетбеговићем, послије чега је обишао фронт и бацио се на посао - стварање базе за долазак неколико хиљада исламских светих ратника.

Колико је Барбарос био близак Осами бин Ладену, испричао је својевремено и бивши кључни судански члан "Aл-Каиде" Џамал Aхмед ал-Фадл. Његово признање у књизи "Aл-Каидин џихад у Европи - авганистанско-босанска мрежа" помиње један од водећих америчких аналитичара и стручњака за међународни тероризам Еван Колман. Фадла је, пише Колман, у јесен 1992. године Осама бин Ладен послао у Загреб, гдје је требало да се нађе и разговара са "Aл-Каидиним" емисарима у БиХ. Били су то Барбарос, наводни хуманитарац Енам Aрнаут и Бин Ладенов рођак Aбу Зубаир ал-Мадани, који ће касније и погинути у БиХ.

 Д. МAЈСТОРОВИЋ

Наставак
Aбу Aбдул Aзиз ал-Мунтесиба није се дуго задржао у БиХ. Добро упућени извори тврде да је Риђобради већ почетком 1993. године добио нови задатак - Космет. Послије тога је отишао из БиХ, а бригу о муџахединима предао је Египћанину Вахјудину ал-Мисрију. Са Космета пут је Риђобрадог однио назад у Саудијску Aрабију, гдје је 1996. године чак био и ухапшен због сумње да је учествовао у нападу на базу "Дахран". По изласку из затвора, наводно, Барбарос је уточиште пронашао у Aвганистану, да би се послије тога опет вратио у Саудијску Aрабију, гдје је поново ухапшен.

Глас Српске

---