У отвореном писму мог колеге, рудара, Лазара Кричка сазнадох да је посланик Народне скупштине Србије, Миленко Јованов, увриједио рударе, назвавши их тифусарима. Као што рече Рудар и  професор Кричак, ако неко увриједи само једног рудара, мора да рачуна на то да је увриједио све рударе. И није само то разлог што дајем подршку суштини отвореног писма – борба за спас Електропривреде Србије. Покушај  је ово и да што више људи се учи на туђим грешкама, а посланик Јованов, на својој грешци и извини се свим рударима, јер је све и увриједио. Рудари праштају јер су меког срца и тврде вјере, зато могу прихватити извињење.

Каква је то тврда вјера, говоре рудари подземне експлоатације и не само они. Тврда вјера, јер се не боје затвореног простора, подземних притисака који могу сваку подграду згужвати, метана и угљене прашине који изазивају експлозије, подземних вода, не боје се потпуног мрака у који може доћи свака „неман“. Не боје се свега тога јер се не боје смрти зато што вјерују у Божију промисао. Као такви они, рудари, воле и земљу и отаџбину. Србија је једна од најбогатијих држава руда метала. Зато, посланиче Јованов учествујте у прављењу здравог, поштеног, и родољубивог амбиента, како рудари не би устали из земље. А ако устану и држави и народу ће бити боље. Нека сада буде и оног који ће се научити на туђим грешкама.

Рудар Дане Чанковић који је заједно са дипломираним инжењером рударства Небојшом Илићем и тадашњим апсолвентом на РГФ Браниславом Тришићем 17. новембра 1989. године око 10 сати, Божијом промишљу, отишао из Алексиначког рудника. Тог дана је око 12 сати, због рударске несреће погинуло 90 рудара у споменутом руднику.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник  СНП - Избор је наш

---