Путујем за Нови Сад из Београда  гдје сам био на скупу: Косово и Крим сличности и разлике. Са мном је један другар којему укратко испричах како сам прије неколико мјесеци имао један сан.  Он ми рече да  то напишем као текст за портал Видовдан и ево тако би.

Општи избори су у Републици Српској, у ФБиХ и заједничким органима БиХ. Велико изненађење, господин Додик је одлучио да се кандидује за српског члана Предсједништва БиХ, а господин Радмановић за предсједника Републике Српске. Народ се обрадова тој одлуци и,  познајући Додика, каже да ће бити врло занимљиво како ће се он „носити“ са друга два члана Предсједништва БиХ и како ће представљати БиХ, а све то присјећајући се изјаве Стјепана Месића, када је био предсједник Предсједништва СФРЈ  „да је извршио задатак и да Југославије више нема“.  А БиХ неумољиво подсјећа на малу Југославију. Управо из тих разлога Додик однесе убједљиву побједу, а господин Радмановић није још за пензију, осјећа да још може да помогне СНСД-у и Републици Српској... И шта се деси? Двије најљуће противничке странке СНСД и СДС оствариле су неријешен резултат. СДС прави скупштинску већину у Републици Српској и Парламентарној скупштини БиХ, а СНСД побјеђује за појединачке функције, предсједника Републике Српске и  српског члана Предсједништва БиХ.Ипак, излазећи из сна, а с обзиром на то да су избори једна врста уговора између политичких странака и  грађана, позивамо странке да се прецизно изјасне између осталог о сљедећем:

·         Да ли је политичка стабилност предуслов за економски напредак и како постићи ту стабилност и доћи до политичког рјешења са којим ће већина бити задовољна;

·         Конкретним мјерама које ће омогућити: нова запошљавања у производњи, туруизму итд; борбу против криминала и корупције, функционисање правне државе; бољи положај социјало угрожених; повећање наталитета

·         Како сагледавају реалност у којој се кроз право народа на самоопредјељење, а путем референдума стварају нове државе и шта у том смислу  мисле радити како би се и грађани Републике Српске на референдуму могли изјаснити у којој и каквој држави желе да живе,  или мисле да грађани Републике Српске на то немају право.

·         Да ли оне (политичке странке ) препоручују или не да Република Српска уђе у НАТО.

Политичари су ти који морају први и конкретно рећи за шта се залажу и како то да остваре, а онда грађани на изборима или референдуму изаберу могућности које желе, а не да се крију иза народа. Па као што је случај са уласком у НАТО кажу: да ће  о томе народ на референдуму одлучивати, јер то се подразумијева. О свим суштинским питањима народ на референдуму треба да одлучи, али политичари прије тога морају изнијети свој став и објаснити га, како би народ био сигуран за кога и за шта да се одлучи.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш