Поплавe и њихове трагичне и катастрофалне посљедице биће значајна тема политичара у РС до избора у октобру 2014. године. Тој теми може се приступити одговорно и професионално у правцу неутралисања штете и реализације стратегије обнове земље, покретању  евентуалне одговорности за  пропусте који су направљени у смислу  превенције поплава. Новац намијењен за заштиту од поплава можда није сврсисходно утрошен  и уколико постоје сазнања која упућују на било чија кривична дјела,  надлежни органи треба да дјелују. Тим активностима треба се приступити без политичке позадине и свијшћу да се приближавају избори. Потребно је јединство и жеља да се максимално помогне, прије свега онима који су претрпјели највећу штету, а онда и цијелом друштву.

Кажу да свако „зло носи своје добро“, али не само по себи, већ ако зло доживимо и као опомену и у том смислу квалитетно реагујемо.

Намјера овог текста  је у томе да укаже да није нормално да катастрофалне поплаве уједине Србе, Црногорце, Бошњаке, Словенце, Хрвате у ублажавању штета, а да истовремено око тога српски политичари „копља ломе“.

Неки би рекли да се власт понаша као што би се понашао и свако други да је на власти, а опет опозиција да се понаша као и свако други да је на њеној позицији.

Понашање и власти и опозиције по том питању значајно ће утицати на исход избора  у октобру.  Природно би било,  али  и  легитимно право да Предсједник Републике Српске и извршна власт буду  главна снага у прикупљању новца,  његовој расподјели и реализацији стратегије обнове земље. То је њено право, обавеза, али и велика одговорност. Уколико се  власт не потруди да на најбољи и најпоштенији начин одговори том задатку, народ ће их казнити на изборима.

Уколико се опозиција буде понашала тако да на разне начине отежа власти да најбоље ради за свој народ, то би јој се могло вратити као бумеранг. Жеља опозиције да и други могу отварати банкарске рачуне за прикупљање новчане помоћи и да додјељују новац није из потребе да свако ко је оштећен добије помоћ, колико из спознаје да они који буду дијелили новац лако могу и да побиједе на изборима.

Опозиција, свакако, у тим активностима може активно учествовати, да даје конструктивне приједлоге и аргументоване  критике.

Стратегија обнове земље мора да се заснива на јединству политичара, мобилизацији цијелог друштва, да све потребне активности на обнови, као и производе (столарија, паркет, намјештај…) обављају, односо производе домаћа предузећа.  А не  никако, као што је рекао неки економски аналитичар „да се народу помогне тако што ће се укинути царине и друга давања  на потребне производе који би се увозили из иностранства“. Тако би се само запоставила домаћа производња и нанијела велика штета. Подразумијева се, да новац који би се скупио на разне начине буде најбоље утрошен и поштено раздијељен онима који су претрпјели штету. Међу политичарима треба да се развије свијест о највишем принципу: чинити добро и остваривати интерес прво за народ и државу, а онда за политичку странку и себе. До сада скоро да нема политичара који нису у одређеном времену показали слабост и огријешили се о  горе наведени принцип. И управо, ова катастрофална поплава може и треба да уједини наше политичаре да превазиђу сујете и личне интересе, како би сви заједно на најбољи начин помогли свом народу и у томе они сами осјетили велику љубав и задовољство.

Стварање јединства међу политичарима око суштинских ствари по народ и државу, тим је прече када се има у виду да нас могу задесити још теже и веће недаће. Није искључено да нас задеси и „наранџаста револуција“ као „свјетска непогода“, која гдје год да се десила, донијела је пуно више зла, него добра.

У том смислу  треба сагледавати и честе емисије у медијима у ФБиХ о страдањима Бошњака од стране Срба, које су конципиране пропагандно и  у функцији изазивања стања страсти код народа. Свакако не треба ниподаштавати ничија страдања ни у рату који се десио  од 1991. до 1995. године,  али и у претходним ратовима. Међутим, није добро политизирати страдање и острашћивати народе, тако да се, не дај Боже, може поново лако на овим просторима изазвати нови сукоб.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш