Споразум Изетбеговић – Додик – Човић поклон је Вигемарку или...
Сваком је потребна нека побједа, успјех, па био он и привидан, лажан или договорен, а посебно политичарима, па и Ларсу Гунару Вигемарку који је шеф Делегације ЕУ у БиХ. Оно што је сигурно Вигемарк ће пре скорашњег одласка са наведене функције у своју биографију укњижити успјех, који ће му добро доћи у даљњој професионалној каријери. Тројица лидера побједничких политичких странака господски су својим споразумом частили европског представника.
Или су лидери усвојили свјетске принципе – ко ће кога преварити. И то се сматра врхунским успјехом. У њиховом поклон споразуму у тачки 3 „дефинише“ се и слање годишњег националног плана (АНП) по принципу „може да буде, а не мора да значи“. У реченици тог споразума „Потврдити опредељење за унапређење односа са НАТО-ом, не прејудицирајући будуће одлуке у вези са чланством БиХ“, значи да пре неће доћи до слања АНП-а. Док у другој реченици „Комисија за НАТО интеграције БиХ ће сарађивати са свим релевантним институцијама с циљем реализације односа са НАТО-ом, укључујући израду нацрта и планова, на бази одлука Предсједништва БиХ.“ А знамо да одлука Предсједништва из 2009. представља молбу за учлањење БиХ у НАТО. Значи по наведеној реченици најављује се усвајање и слање АНП-а, што је фактички активирање процеса уласка у НАТО.
Или су се заиста Додик и Изетбеговић договорили око формирања Савјета министара БиХ, а да при томе одложе, и у овом времену непотребан посљедњи чин, слања АНП-а, и то из више разлога. Зна Изетбеговић да Додик не може прихватити слање АНП-а и због бурне реакције Српске, ту су и локални па онда и општи избори, затим огромни инвестициони радови, попут аутопутева... Све то говори да је Изетбеговићу паметније да пристане на формирање Савјета министара без инсистирања на уласку БиХ у НАТО, јер би у противним Додик имао снагу да овакву БиХ доведе до потпуног апсурда и најмање што би могао урадити – вратити је на изворне принципе Дејтонског споразума. С друге стране Додик може пристати на наставак сарадње са НАТО-ом кроз Програм Партнерства за мир, што чини и Србија и друге пријатељске земље, а без штетних посљедица по Српску.
Није добро и не ваља да се из Србије невладине организације, које важе за родољубиве, обрушавају на Милорада Додика проглашавајући га издајником и то само на основу сумње (без обзира што може бити и оправдано). Таквим дјеловањем може се створити лоша ситуација коју западни фактори прижељкују и подстичу а у којој се Вучић и Додик покушавају усмјерити један против другог.
СНП – Избор је наш позива грађане Републике Српске и њене политичаре да се избјегну лоша искушења и да се одагна сумња по питању уласка у НАТО на начин да се усвоји Закон у Народној скупштини РС да се коначно питање уласка у НАТО ријеши на републичком референдуму. Закон је потребан јер садашња декларација Народне скупштине о војној неутралности није обавезујућа што ју је тако дефинисао и Уставни суд Републике Српске, за разлику од Закона који би био обавезујући. СНП ће у септембру упутити пред Народну скупштину Републике Српске иницијативу да се усвоји такава закон и као предлагач покушаће да покрене јавну расправу на ту тему по читавој Републици Српској.
Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП-Избор је наш