Бадава човјеку све, без Христовог Васкрсења. И бадава Христосу што је Васкрсао, ако ни један човјек у то не повјерује.  Сложене ли везе и узвишене ли части човјеку. Благо онима који повјероваше.

Стање људског ума и душе привлачи велике и оригиналне идеје, са једне или друге стране, добра и зла. И те идеје, саме по себи, нису важне ако се не оживотворе. Њихово оживотворење најчешће чини други појединац или група, мимо носиоца идеје. Како је то добро уређено, како би дошло до повезивања, саборности људи.

Ево ових дана наступила је петнаеста година како сам у Удружењу „Заједно до истине“ писао саопштење „Народ се пита“. У њему сам најавио активности у вези прикупљања потписа грађана који траже да се на референдуму изјасне да ли су за издвајање Републике Српске из, како сам говорио, наметнуте БиХ. Прикупљање потписа грађана наставили смо у Удружењу „СНП – Избор је наш“ под називом Одбранимо себе, одбранимо Српску, дајмо свој потпис и издвојимо је из БиХ. У тим активностима смо прикупили преко 50 хиљада потписа грађана и у неколико наврата предали захтјев Народној скупштини Републике Српске у којем се наводи наша иницијатива у вези референдума. Та идеја, о референдуму, иако је добро прихваћена од обичних људи, изненадила је, па и шокирала наше политичаре и стране факторе.

Зашто сам захвалан предсједнику Додику? Он је средином 2006. године, као премијер, изговорио чаробну ријеч, Референдум. Да Милорад Додик као премијер а онда и као предсједник Републике Српске није ушао у ту причу и активно радио на томе... ја бих за народ био луда, који је трошио свој новац на бесмислице. Можда бих за себе био онај који задовољава своју страст, таштину. Предсједник Додик, својом активношћу, дао је смисао и наду тој идеји, страст је претворио у љубав и жељу да се вриједи жртвовати за свој народ. Тада сам говорио и писао да ће Додик ући у историју српског народа као велеиздајник или као један од најзначајнијих Срба у задњих сто и више година. У једној ТВ емисији сам за њега рекао да је модерни свјетски политичар који се служи преварама и обманама, јер таква је свјетска политика. И он се најбоље може носити са њом.

Можда је предсједник Додик управу, када је рекао једном опозиционом вођи да не разумије политику.

У политици, као и у животу, често није као што изгледа.

Додик је свјесно, стратешки или спонтано, као одговор на ситуацију велемајсторски одиграо и 1997-1998. Тада је однос снага у свијету био неповољан по српски народ. Запад је водио процес централизације БиХ и све што су радили, наметали одлуке и законе, било је штетно по Српску. Свакако да Запад није хтио неконтролисани рат. Мислио је да ће Милорад Додик водити процес самоукидања Републике Српске. Додик је преварио и оне анационалне људе, који су му својевремено помогли да дође на власт. Они су мислили да је њему до национализма, као до лањског снијега. Кад оно... родољубље се примило код њега.

Сада српски родољуби треба да буду уз Додика.

Нема шта више да се чека, али то не значи да треба да срљамо. Однос снага у свијету се мијења. Русија има суперсонично оружје...

Опозиција нема снагу да сруши Додика. Најбоље рјешење је оно у којем би му народ пружио апсолутну подршку. И онда он љубављу народа и са мишљу да без великог грешника нема ни великог вјерника, учиниће све, ако треба и жртвовати се за добробит народа.  Ако тако не буде чинио, народ ће га срушити прије било какве опозиције.

Можда је историјска улога предсједника Додика, да његује Републику Српску као моћно сјеме слободе које ће се проширити и на друге српске земље.

И као да га  гледам у очи. Предсједниче Додик, српским родољубима, народу, у овом захтјевном и сложеном времену нису важне ситнице и неће да се баве њима, јер би нас оне обузеле. Тако би заборавили на велике ствари за народ и мислили би да су нам велики циљеви недостижни. Народ хоће државу коју ће вољети, а која би обезбиједила и заштитила интерес српског народа и сваког појединца у њој. Шта ће и нама и нашој дјеци велика економска богатства ако она сутра  изгубе свој идентитет и слободу. Знам да има људи који би за Вас таквог, који испуњава историјску улогу, и живот дали.  Али знајте, да када би разочарали и изневјерили народ, који Вам је дао љубав и повјерење, да га у овим тешким временима водите, он би од Вас направио историјску личност, која би опомињала све будуће српске вође.

У уторак, 17.4.2018. у Банском двору, на меморијалној академији „Свако дијете, небо на земљи“ приказан је програм који показује да Ви нећете одступити од позитивне историјске улоге, јер је све то урађено понајвише захваљујући Вама.

Нека ми буде допуштено, да овом приликом наведем само неколико активности  које је СНП – Избор је наш (www.plebiscitrs.org)  организовао у протеклом периоду:

•    Када су наши политичари причали добро о НАТО-у, ми смо водили кампању против њега, протестна шетња „Нећемо у НАТО, нећемо у рат“, перформанс „Бушење НАТО-а“...;

•    Кад је Уставни суд БиХ укинуо химну и грб Републике Српске и када није било истакнутих српских застава, ми смо водили акцију „Химна, грб, застава – То смо ми, истакнимо наше заставе“. Током дужег времена грађанима смо дијелили огроман број застава;

•    Почетком августа 2008. најавили смо свјетску економску кризу, а послије  смо организовали акцију подјеле великог броја садница  уз поруку „Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо“.

2005. године сам изјавио, Република Српска је наша кућа, наше имање и свако најбоље управља својим имањем.

Мени ће остати у сјећању реченица „Нисте свјесни шта сте урадили за свој народ“.

Насловна страна Гласа Српске од 6. априла 2004. године, Нека народ одлучи

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---