Да ли је, можда, могуће и овако и то поједностављено.

Центар моћи који контролише САД, Британију, НАТО..., жели да загосподари цијелим свијетом, одреди начин живота, психофизички обликује човјека...  Да би остварио тај циљ, он руши све врсте суверенитета и идентитета (држава, народа, религије, појединца – личности), стварајући илузију слободе роботизованом човјеку. То ради на разне начине, привољујућу или присиљавајући, (медијима, ММФ-ом, Свјетском банком, НАТО-ом...), јавно и тајно... успостављајући своје владе у многим државама. У центру таквог начина живота, у почетку, биће саможиви невјерујући човјек, сујетан и горд (те особине биће вјешто стимулисане с поља), док ће се касније такав човјек довести у позицију робота.

Британија је на референдуму одлучила баш као и што су планирали. Да изађе из ЕУ, брже или спорије, свеједно. Она је изузетна, па тамо се вози лијевом страном, шта ће она у Европској унији, која је смишљена као систем помоћу којег ће државе Европе бити окупиране, а средство за „привољевање“ (окупацију) бити НАТО. Наговјештај да се иде у правцу окупације Европе могао би бити Самит НАТО-а у Варшави који се одржава 8. и 9. јула ове године и то у смислу да државе Европе доносе одлуке и дјелају према Русији тако да би обе „стране“ трпиле велику штету. И ко зна шта све трагично може да се деси, узимајући могућност даљњег продубљивања санкција Русији и постављања ултиматума – враћање Крима Украјини.

Прије непуних годину дана потписник ових редова написао је текст о могућем убрзаном уласку држава Балкана у Европску унију и НАТО или њихова дестабилизација.

Изласком Британије из ЕУ створиле су се околности да у њу убрзано уђу преостале државе Балкана. Разлог, са једне стране, је да се „ишчупају“ од све јачег утицаја Русије, а са друге стране би морале слушати и спроводити директиве „Брисела“, између осталог и у учествовању у изолацији Русије па и нечег горег. Немојмо се заваравати, Србија али и остале државе у Европској унији неће моћи спроводити ништа  што је добро за њу, односно за њих а да то не одговара „Бриселу“ (однос према Русији, Косову, крупним економским и другим пројектима).

Крупне економске пројекте, инфраструктурне, енергетске, путеви свиле, могуће је реализовати само уз сагласност споменутог центра моћи. Таква сагласност произашла би из могућности контроле и „рекетирања“ тих пројеката, односно инвеститора. Уколико се не би могла обезбиједити контрола и „рекетирање“ кренуло би се у дестабилизацију и рат.

Центар моћи може покушати придобити моћне појединце па и предсједнике Русије, Кине... и увући их у власт која би загосподарила цијелим свијетом, али и они би били у исто вријеме и контролисани... Тако нешто скоро да је немогуће очекивати, мада је кроз историју било увијек оних који су хтјели да покоре читав свијет и никад, ником то није успјело.

У сваком случају, глобалистички процес донијеће много тога доброг и лошег. Између осталог, реално је очекивати нестанак многих нација, поготово оних вјештачких, које се темеље на лажима... И у ту сврху послужиће ЕУ, јер ЕУ није Европа са својим државама и историјским идентитетом. Није искључено да у свијету успију опстати само десетине озбиљних историјских народа. Ту привилегију може имати и српски народ, који је утемељен у истини, својој култури, језику, традицији, вјери... само требамо бити бити „безазлени као голубови и мудри као змије“ и бити са Богом.

Важно би било што опрезније и спорије улазити у Европску унију док нам догађаји сами не кажу шта је најбоље чинити. За то вријеме свакако требамо имати иницијативу за конкретне ствари и као друштво и као појединци и пронаћи истински смисао нашим животима.

Подразмијева се да постоје и одређене снаге које нису занемарљиве и које желе другачију ЕУ.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш