Сведоци смо великих активности за независност одређених територија и регија у целој Европи. Од Каталоније у Шпанији, Венета у Италији, Шкотске у Великој Британији, данас Крима као саставног дела Русије и многих других. Питање Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ као државне заједнице се много пута помиње у светлу евентуалног референдума одвајања Републике Српске из државне заједнице БиХ.

На ову тему смо разговарали са председником веома јаке патриотске организације "Избор је наш", господином Данетом Чанковићем.

Ваш покрет "Избор је наш" је један један најјачих покрета у Републици Српској, а који се залаже за излазак Републике Српске из државне заједнице БиХ. Познато је да је покрет предао петицију за референдум о отцепљењу Скупштини Републике Српске. Да ли је било одгвора од институција?

Што се тиче наших активности по питању реферндума и прикупљању потписа, успели смо да за релативно кратак период прикупимо преко 50.000 потписа грађана Републике Српске који траже издвајање Републике Српске из како ми то волимо рећи, наметнуте БиХ. Ми смо петицију предали у више наврата Народној скупштини Републике Српске. Добили смо одговор од председника Скупштине, господина Игора Радојичића. Он се у принципу састојао у томе да су они примили к знању ту петицију и да је он проследио скупштинским одборима на разматрање. Та петиција је била једна од тачака дневног реда и Владе Републике Српске.

Међутим, ништа није даље рађено када су у питању институције Републике Српске. Ми не очекујемо да ће то ићи тако брзо. Борба за своју државу траје деценијама, а неки народи тек након више векова долазе до своје државе јер је то најважнији циљ једног народа. Да значи, остваре државу коју воле, а да та држава буде гарант заштите интереса српског народа.

Да упоредимо Републику Српску, Крим, Шкотску и Косово. У Шкотској се референдум одржао без икаквих проблема. Са друге стране ако се референдум одржи на Криму који није у ЕУ, то онда није у сагласности са свим "демократским правима". Косово је извршило сецесију, а за то у ЕУ говоре да је то неки други, посебан случај. Република Српска је под тешким притиском ЕУ и НАТО, односно у протекторату. Какав је Ваш став у вези ових референдума и Републике Српске?

Видите, све ово што сте рекли, реч је о сучељавању два принципа. Принцип права народа на самоопределење и принцип неповредивости граница суверених држава. У овом времену, нажалост, побеђује онај принцип иза којег стоји велика сила. На Косову је победио принцип "права на самоопределење" јер су иза њега стајале САД. У случају Крима, исто је победио принцип права на самоопределење јер је иза тога стајала Русија. Што се тиче Републике Српске, ја сам убеђен да ће грађани Републике Српске изборити то своје право, јер је то најбоље решење за народе у оваквој дејтонској БиХ, а у којој нису задовољни најмање два од три народа.

Што се тиче референдума, међународно право се састоји од три елемента: правде, истине и силе. Однос ових елементата зависи од односа великих снага у свету. Уколико доминира једна сила, међународна политика и међународно право је једнострано, лицемерно и под утицајем је те доминантне силе. Зато ми сматрамо да је потребна једна равнотежа у свету, јер би управо равнотежа великих сила омогућила праведније међународно право и равнотежу.

Да се вратим на питање једностраног проглашења Косова, референдума у Шкотској и на даље референдуме који ће бити широм света. УН мало по мало губе смисао постојања јер нису у стању да одбране суверенитет и територијални интегритет једне државе. Споменућу распад бивше СФРЈ. Југославија је била чланица УН и оснивач УН. УН је нису могле заштитити. Већ тада, кроз разбијање Југославије долази до урушавања међународног права где се показује да сила постаје право. Ми сматрамо да се морају доносити универзални принципи који ће дефинисати ко има право на самоопределење, на који начин и на којој територијалној целини. У том смислу покрет "Избор је наш" је покренуо иницијативу о одржавању међународне конференције о границама на Балкану, а имала би за циљ да управо дефинише, ко има право на самоопределење и на којој територијалној целини.

По овом садашњем међународном праву, пуно више Република Српска и Крим имају право да се њихови грађани на референдуму одлуче у којој и каквој држави желе да живе од грађана Косова и Метохије. Зашто? То упориште се може видети у повељи УН, и када је Република Српска у питању, у Дејтонском споразуму и Уставу Републике Српске. Српски народ као и Руси на Криму су државотворан и историјски народ на тим просторима, док су Шиптари на Косову и Метохији национална мањина, а демограску већину су остварили у периоду од 1950-1970 за време Тита. Тада је ушло преко 300 хиљада Шиптара на нелегалан начин. Управо они и њихови потомци праве најозбиљнији проблем бившој Југославији, а ево сада и Србији, а Срби у Републици Српској су државотворан и конститутиван народ. Овде се налазе вековима.

Ствар је у томе што је проблем Косова морао да се садржи у решењу других сличних проблема на Балкану и у свету. Другим речима, мора се успоставити принцип за све, да буде једнак, а не у зависности од неких великих сила, како њима одговара и према њиховим интересима у свету.

У Републици Српској имамо велико лобирање за приступање НАТО-у. Чак и неки политичари из Републике Српске то јавно подржавају и то "гурају" на нивоу БиХ. Одржавају се седнице-промоције НАТО-а. Познато је да НАТО плаћа одређене медије у циљу промовисања њихове пропаганде. Такође ЕУ. Ако и дође до евентуалног одлућчивања о приступу овим организацијама, на којем ће нивоу бити референдум, да ли ће се питати Република Српска. Какав је Ваш став?

Ми дејтонску БиХ сматрамо као државну заједницу Републике Српске и Федерације БиХ. У том смислу, о свим суштинским питањима, српски народ, односно грађани Републике Српске се морају изјаснити на референдуму. Таква суштинска питања су улазак у НАТО и ЕУ. Што се тиче покрета "Избор је наш", ми смо апсолутно против уласка у НАТО из много разлога. Због времена нисам у прилици да их све набрајам, као што нисмо ни за улазак у ЕУ. Зашто? За људски организам је потребна материјална храна. За душу је потребна религија, вера у Бога, љубав. За индентитет је потребан језик, писмо, култура, традиција... Бојим се да у оваквој ЕУ где се легализују једнополни бракови, где у Породичном закону не постоје отац и мајка, него постоји родитељ један и родитељ два, где се афирмишу и пропагирају сексуалне настраности - таква ЕУ управо негира што ми сматрамо врло важним. Један светитељ је рекао: "Не бојте се оних који уништавају тело, а души не могу ништа." Српски народ је традиционалан, а кроз векове су га одржале вера и религија. Истинске вредности не можемо остварити у ЕУ, него напротив, оне би корак по корак биле потиснуте у нама и бојим се да би пут уласка српског народа у ЕУ био пут нестанка српског народа и његовог индентитета.

Да би свет био праведнији потребно је да се појави друга страна у односу на ону страну коју сада предводе САД, а која постаје арогантна јер је производ доживљаја да су САД супер-сила и светски полицајац. Сматрамо да Русија има право да покаже жељу, а има и снагу да предводи ту другу страну у коју ће се укључити мањи народи и мање државе. Мањи народи и мање државе не трбају да осећају опасност од Русије, од било каквих агресивних намера, зато што је Русија најбогатија држава на свету по својим природним ресурсима и она нема разлога да агресивно наступа према било коме. Насупрот томе, она има потребу да окупља друге мање народе и државе како би се заједнички супроставили светској доминацији само једне силе. Без обзира која је то. За свет није добро да постоји само једна доминатна сила у свету, јер она онда ствара међународну политику која је једнострана, лицемерна,, неправедна и штетна по све друге. Она има потребу да освоји и загосподари читавим светом. Овог пута захваљујући Русији и другим државама и народима који ће ући у ту страну поново ће бити спречена једна таква ароганција једне силе и доћи ће до успостављања равнотеже у свету која је предуслов за праведније друштво.

 

Разговарао: Вања Савићевић
Извор: Глас Русије

---