Покрет сматра да се треба  озбиљно и свеобухватно приступити могућем рјешењу проблема на Балкану које нуди Тимоти Лес, аутор текста Дисфункционалност Балкана  који је објављен у часопису Форун Аферс, не само што је то озбиљан и угледан и аутор и часопис. Српски народ и његови политичари не треба да буду затечени и неспремни  за могуће догађаје мијењања граница на Балкану. Мирно рјешење у том правцу захтијева јединствен, свеобухватан и досљедан приступ.

Прије више од 10 година говорили смо да се свијет дестабилизује у једном процесу сучељавања два принципа –  с једне стране принцип права народа на самоопредјељење, а са друге неповредивост граница суверених држава. Како не би дошло до поновног сукоба на Балкану, понудили смо иницијативу за мирно рјешење, а оно је организовање међународне конференције о границама на Балкану. Суштина рјешења јесте одредити ко има право на самоопредјељење и на којим територијалним цјелинама, уважавајући економске, политичке, геостратешке, историјске, природне и сваке друге факторе.

Навешћемо један занимљив примјер. Статус Хрвата у БиХ треба да буде једнак статусу Срба у Хрватској. Оба народа живјела су у заједничкој држави Југославији, Срби су били конститутивни у Хрватској и било их је више од 900 хиљада, а Хрвати конститутивни у БиХ и било их је око 700 хиљада.  Ако се не може обезбиједити исти статус Срба у Хрватској као статус Хрвата у БиХ, онда се треба извршити компензација српском народу на други начин. Рецимо, неприродно је да Хрватска има тако дугу а уску јадранску обалу, а у залеђини се налази многобројни српски народ који нема излаз на море. Таква ситуација код свих народа изазивала би природну тежњу за излазак на море. 

Да је Покрет размишљао и давао иницијативу о међународној конференцији о границама на Балкану,  види се из  наших многобројних текстова. Навешћемо неколико.

Отворено писмо Генералном секретару Уједињених нација господину Бан Ки Муну од 31.1.2008. године

Дио из отвореног писма: „...Да не би дошло до сукоба, предлажемо да УН организују међународну конференцију о Балкану, на којој би се дефинисало ко и на основу чега има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини“...
(Комплет писмо доступно на адреси: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=166&catnovosti=#.WF0BoFzawfI )

Отворено писмо амбасадорима великих сила од 1.2. 2008. године
(Доступно на адрси: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=167&catnovosti=#.WF0CeFzawfI)

Отворено писмо амбасадорима земаља у окружењу
(Доступно на адреси: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=168&catnovosti=#.WF0Dc1zawfI)

Будућност Републике српске (Дио излагања са скупа одржаног 30.7.2009.)

... „Процес стварања националних територија – регија у актуелним државама. У тим регијама један народ чинио би преко деведесет посто становништва. Ове регије биле би створене, не само у Србији, већ и у Хрватској, Македонији, Црној Гори, Федерацији БиХ, али и у другим земљама. Могле би настати мирним, демократским путем, референдумом, али, на жалост, и, мањим или већим, сукобима. Власт над тим регијама имале би мултинационалне корпорације, међународне финансијске организације, односно, велике силе, док би матичне државе у својој суштини одумирале. Те регије касније би се међусобно повезивале у државне заједнице које би биле интересна сфера великих сила, прије свега Њемачке, САД и Русије. Територије са већинским српским становништвом ушле би у савез са православним земљама. такав савез располагао би огромним природним ресурсима и имао би респектабилан економски, политички и војни потенцијал, и богатством истородних култура. Дакле, могућ је процес даљег уситњавања и стварања националних територија, односно регија, преко којих би се, заправо, мијењале границе актуелних држава, јер би неке од тих регија пришле другим државним заједницама у односу на дотадашње. У том смислу добро би дошла међународна конференција о границама на Балкану. Та конференција имала би за циљ да одреди ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини.

Друга могућност јесте договор великих сила о поновном стварању сложене заједничке државе коју би чиниле Хрватска, Федерација БиХ, Република Српска, Црна Гора, Србија, Албанија, Македонија, па можда чак и Грчка. Ова могућност не подразумијева да би ове државе ушле у заједничку државу са постојећим границама и регијама, односно са садашњим територијама.“...
(Комплет излагање доступно на адреси: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=276&catnovosti=#.WF0EblzawfI)

Саопштење: Међународна конференција о границама на Балкану или балкански рат? од 11.11.2011. године
(Доступно на адреси: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=396&catnovosti=#.WF0FU1zawfI)

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш