Ако установе Републике Српске не оспоре одлуку Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа у оба ентитета, онда Бакир Изетбеговић има право на промјену имена Република Српска. Пристајање установа на такву одлуку  јесте и пристајање на самоукидање Републике Српске.

Горе наведена одлука може се оспорити из неколико суштинских разлога:

•    Одлука, да су Срби, Бошњаци и Хрвати конститутивни (државотворни) и у РС и у ФБиХ руши темељ на којем почива Анекс IV Дејтонског мировног споразума. По њему Република Српска је политички ентитет српског народа а Федерација БиХ је политички ентитет бошњачког и хрватског народа. У оба ентитета сви други имају сва права националних мањина. Равноправност сва три народа и оба ентитета, по Анексу IV (који је, условно  речено, Устав БиХ) налази се у заједничким институцијама БиХ, као државној заједници.
•    Та одлука о конститутивности је правно проблематична и извор је многих проблема и других штетних одлука. Иако је легално донесена у Уставном суду БиХ, она је нелегитимна, јер су уз тројицу судија странаца, за њу гласали само двојица бошњачких судија, док су све судије (четири) представници српског и хрватског народа били против ње.
•    Народна скупштина Републике Српске је такву одлуку о конститутивности прихватила у специфичним околностима и под притиском страног фактора.
•    Природно је право сваког да заштити свој живот, па тако и установе Републике Српске могу да оспоре штетну одлуку, која директно угрожава њен опстанак. Чак и да не постоје горе наведени разлози одлука о конститутивности се може ставити ван снаге, само установе РС требају показати снагу,  моћ и жељу да то ураде.

Политичари РС и њене установе морају се одредити према одлуци Уставног суда БиХ о конститутивности, тај однос ће дати или избити правне аргументе, не само за укидање имена Република Српска него и политичког ентитета српског народа. Брисање правних аргумената за процес укидања РС, а што отвара наведена одлука, од историјске је важности. Свакако да српски народ неће дозволити укидање Републике Српске, али у случају раздруживања са Федерацијом БиХ, или не дај Боже рата, треба да остане забиљежено, да су без икакве правне основе неки хтјели да укину Републику Српску. Имамо поуку из разбијања Југославије, гдје су неки, правни чин стављања Србије у равноправан положај са осталим југословенским републикама покушали да прикажу као разлог и кривицу да су Србија и Милошевић изазвали рат.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш