У нашем региону скоро да је заживјела изрека „Политика је курва, а политичари су лопови и сви су они исти“. Таква прича у јавности управо одговара таквим политичарима, јер поштени људи не желе да улазе у оно што је лоше нити да се тиме баве. На тај начин лоши политичари добијају слободан простор да се баве својим „активностима“. Међутим, не мора и не треба бити тако. Власт се легитимно бира на легалним изборима. Свакако да се на власт  може утицати па и рушити је преко јавног мњења, протестима.

Сигурно да има добронамјерних, оправданих протеста са конкретним узроком, циљем и посљедицом. Протестима се може подстаћи доношење, или укидање одређених закона, да власт изгради неку саобраћајницу, одустане од изградње хидро, термо, или нуклеарне централе због екологије, указивати на монструозне злочине (силовање дјевојчица...) и протестима тражити ригорозно кажњавање починиоца, указивати на криминал и корупцију и тражити одговорност... Протести могу бити изазвани економским, социјалним, солидарним, еколошким и политичким разлозима.  Они могу бити спонтани и организовани. Какви су протести, који су узроци, чему и коме служе протести који се дешавају у Федерацији БиХ (Тузли, Зеници, Сарајеву...)?                                         

Они  су представљени као спонтани, организовани преко друштвених мрежа а служе да искажу незадовољство грађана због пљачкашке приватизације, незапослености, тешког економског и  социјалног живота.  Да ти протести нису спонтани види се и по томе што су свјетски медији одмах сликом пренијели дешавања са протеста иако је број учесника протеста занемарљив (од неколико стотина до хиљаду учесника протеста у Сарајеву, што је занемарљиво да би свјетски медији пренијели),  али изразито рушилачки. Запаљене су неке зграде институција.  Скоро да су им та дешавања била важнија од тога шта се дешавало на Зимским олимпијским играма у Сочију. Огласиле су се амбасаде великих сила,  представници Брисела и Вашингтона, а управо у Сарајево због протеста стижу европски комесар за проширење Штефан Филе и висока представница ЕУ за спољну политику и безбиједност Кетрин Ештон. Присјећајући се протеста у Египту на којима је више десетина хиљада грађана давало подршку насилно  смијењеном предсједнику Мухамеду Морсију и тадашње реакције Вашингтона и Брисела не могу се отети утиску да су ови данашњи протести у БиХ спонтани и да могу са тако мало учесника изазвати толику реакцију медија Брисела и Вашингтона. Тим прије они нису спонтани што су се убрзо послије истицања економско-социјалних проблема почели појављивати чисто политички захтјеви попут захтјева за смјеном кантоналних влада, укидања кантона и ентитета, захтјев за промјеном Устава БиХ-Анекса IV Дејтонског мировног споразума, захтјев за бирање једног предсједника БиХ, формирање власти по принципу један човјек један глас не уважавјући етно структуру на којој почива дејтонска БиХ. Послије реакције званичника Брисела и Вашингтона протесте су почели подржавати и неки интелектуалци, НВО, Клуб 99, формиран је и тзв. Пленум грађана који је изашао са својим захтјевима. Све то указује да ту није ријеч о спонтаним протестима који би навели власт да се ухвате у коштац са горућим проблемима, незапосленошћу, сиромаштвом, криминалом и корупцијом, већ да је то организовани протест са политичким циљевима  који ће имати свој процес, фазе, а који је злоупотријебио тешку економску и социјалну ситуацију. Без обзира на све то није дошло до великог одзива грађана. Ови протести ми дјелују као конкретан притисак Брисела и Вашингтона према овдашњим политичарима како би били приморани да спроведу пресуду Сејдић-Финци, а са кранњм циљем дестабилизације БиХ и довођења ЕУ трупа. Зашто?

Зато што пресуда Сејдић-Финци руши темеље међународног Дејтонског  мировног уговора и зато што се кроз тај процес и протесте жели легализовати укидање ентитета односно Републике Српске.  Брисел и Вашингтон као и политичари у ФБиХ знају да би покушај укидања Републике Српске отворио „љуту рану“.  А на љуту рану иде љута трава, а то би била независна Српска. Изјаве предсједника Републике Српске и анкете које показују да је велики број грађана за њену независност потврђују реалан исход тог процеса.  Значи жеља Брисела и Вашингтона могла би бити дестабилизација  која би оправдала долазак ЕУ трупа на простор ФБиХ и Републике Српске.

Што се тиче тешке економске ситуације, уништавања фабрика, губитка радних мјеста, треба сагледати стварне узроке који су довели до тога и онда пронаћи права рјешења. Узроци лоше ситуације у економији и друштву су субјективне и објективне природе.

Објективни узроци су у томе што је свијет проткан профитом мултинационалних корпорација, моћних људи који су незајажљиви у стицању свог богатства. Ту нема моралности нити хуманости. Све што   раде (прије свега освајање тржишта, инвестирање,  па и отварање нових фабрика) у циљу је њиховог богаћења. Варају се они који мисле,  да у пословном смислу, свјетски  моћници дају нешто бесплатно и за нашу корист. Управо је најопасније оно што дјелује за нашу корист а бесплатно је, то је попут сира у мишоловци. Навешћу само примјер да наметну став да постоји циљ који нема алтернативу попту ЕУ. И онда да бисмо ушли у ЕУ морамо усвојити стотине хиљада закона, прописа, стандарда (има ту и много тога доброг што можемо свакако усвојити), између осталога  они нас приморају да укинемо царине уз помоћ којих се чува домаћа производња. Без царина наше тржиште је лак плијен за мултинационалне корпорације, наши производи се не купују, укидају се фабрике, нестају радна мјеста. Донијећемо закон да странци  под једнаким условима као ми могу куповати нашу земљу. Они ће нам „помоћи“ да будемо још сиромашнији како би нас приморали да своју земљу продамо будзашто и сто пута јефтиније него што је код њих. Свјетски моћници подржавају владе у другим државама које ће служити њима и њиховом капиталу, па и под цијену корупције и криминала, а не да власт буде у служби свог народа и државе. Такве владе узимају неповољне кредите и  будзашто продају све оно што вриједи. На разне начине се ствара потрошачки менталитет, газе се истинске вриједности а популаризују лажне...

Субјективни разлози за лоше стање леже у томе што ми прихватамо и оно што је лоше за нас. Трошимо вријеме и исцрпљујемо се у међусобним свађама па и сукобима, а не радимо оно што је добро за нас. Имамо гломазан  паразитски систем. Само у заједничким органима БиХ има око 21.000 запослених, онолико колико је имала и заједничка нам држава Југославија у федералним органима. У институцијама до радних мјеста се долази плаћањем или по страначким и  родбинским везама.  Да би се све лоше промијенило нису довољни само добронамјерни протести потребна је снага која тачно зна шта је добро за наше народе и то може спровести у дјело. Економска криза се може побиједити само радом. Треба људе мотивисати на рад, да производе, првенствено здраву храну и да је прије свега ми трошимо а онда и извозимо. Морају се обновити моралне вриједности, савјест, смисао живљења и свијест о потреби чињења добра.  За проблеме у БиХ понајвише је одговорна и међународна заједница јер на крају од 1995. она је присутна у виду протектората а чини ми се да је и њен дио реметилачки фактор  у постизању историјског договора између српског и бошњачког народа. За регион од велике важности било би постизање историјског договора између Срба и Бошњака  без било каквог мијешања споља. Такав договор омогућио би да се оба народа посвете раду и производњи нпр. здраве хране и извозу те хране на отворено руско тржиште, али и на сва друга тржишта која су  спремна платити те наше производе.

Многи проблеми за многе народе и државе били су узроковани постојањем једне доминантне силе у свијету. Мијењањем те ситуације створиће се прилика да се неки проблеми ријеше и то српски и бошњачки народ треба да искористи.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

 

---