22.10.2012. год.
СССР се распао. Југославија се разбила. Ови процеси дјеловали су као нешто лоше за најмногобројније народе у тим државама, руски и српски. Као вјерујући човјек и, самим тим, суштински оптимиста, вјерујем да све што се дешава иде на добро, без обзира што некад нисмо у стању да разумијемо догађаје, понекад и трагичне. Све, па и државе, има свој смисао постојања, али и вријеме стварања, кулминације и пада. Велике спољашње силе окомиле су се на СССР и Југославију. Руски и српски народ, бранећи нешто што је већ склоно паду (вријеме СССР-а и Југославије је цурило), само би потрошили вријеме, огромну енергију и новац. И још би у тим државама изазвали међусобну мржњу и сукобе. А бранили би, заправо, оне државе које нису на добар начин штитиле њихове интересе и идентитет. Овако, спонтано или не, у тај процес разградње држава утиснута је родољубива енергија која је била својеврсно кормило које је одредило другачији правац од замишљеног. Посљедице таквог процеса са таквим кормилом јесу стварање истинске руске државе, која је у успону - економском, војном, политичком, али и духовном, моралном и демократском. Управо ове особине омогућиће шире интеграције на здравим и бољим темељима од оних на којима је почивао СССР прије распада. И, зато има смисла говорити о распаду СССР-а, стварању државе Русије и поновној интеграцији на другачијим основама, као добром процесу.
Што се тиче разбијања Југославије, чини ми се да тај процес није још ни близу завршен. Могући су многи, различити и тешко предвидиви догађаји. Када је у питању садашња Србија, могао бих подржати идеју Двери о укидању аутономије Војводини. Али, таква стратегија подразумијевала би јак и јединствен родољубиви Београд. Нажалост, више деценија уназад, Београд не само што није јединствен у смислу заштите интереса и идентитета српског народа, него је директно угрожавао тај идентитет и интерес. У овом тексту не желим да се бавим том врстом стратегије, већ да наставим са осјећањем да се све лоше може окренути на добро. Навешћу само два процеса која су лоша по српски народ. То је процес стварања тзв. природне – велике Албаније (на простору Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке) и процес отварања бошњачког питања које садржи и стварање бошњачких националних територија, које би се касније повезале (на дијеловима Србије, Црне Горе и БиХ).
Одговор на ове процесе, па и на стварање независне Војводине, треба да буде отварање српског националног питања на Балкану. Прву фазу рјешавања српског националног питања окарактерисало би стварање српских националних територија које би имале своју самоуправу. Тамо гдје су Срби већина, они морају да покажу снагу да то и ураде. На примјер, на сјеверу Косова и Метохије, у дијелу Црне Горе, па чак, ако крене процес стварања независне Војводине, боље би било да то раде српски родољуби, него они који ће учинити да се у таквој Војводини пише искључиво латиницом, говори неким војвођанским језиком и ствара од српског народа нешто друго. Те националне територије са својим самоуправама касније се могу интегрисати. Зашто отворено говорим о српским националним територијама и српској држави? Зато што су други народи на Балкану ријешили национално питање. Навешћу само примјер Хрвата. Док су били у Југославији, борили су се за националну државу. Када су се за њу изборили и протјерали већину Срба, и у Хрватској остварили огромну предност у смислу да су већински народ (око 95 посто), тек онда говоре о грађанској држави и принципу један човјек - један глас.
Када су у питању Бошњаци, Исламска заједница БиХ и бошњачка елита руше БиХ и желе да промијене границе Србије и Црне Горе. Један од првих корака је да они позивају грађане БиХ да се на пробном попису изјасне искључиво као Бошњаци, а не слободном вољом и као Босанци, Муслимани, или, чак, Срби-мухамеданци. На овај начин, повећао би се број Бошњака, афирмисао би се бошњачки народ, а паралелно се то ради у Србији и Црној Гори. Тако би се дошло до крајњег циља- стварања државе Бошњакије.
Сматрам да је добро што се и Државна заједница Србија и Црна Гора распала. Она није почивала на здравим темељима, а њени грађани нису се међусобно разумјели. Добро је што српска власт није вршила никакав притисак како би опстала таква државна заједница, што би довело до мржње. За српске интересе, много је боље да се управо у независној Црној Гори пробуди успавано аутохтоно српство. И, уколико Црна Гора буде угрожена процесом стварања природне Албаније и тзв. Бошњакије, те отријежњени Црногорци кажу: «Браћо Срби, помозите!», да они и помогну.
У овом тексту споменућемо и најгори сценарио. САД су подржале, омогућиле и обезбиједиле проглашење тзв. државе Косово. Оне ће подстицати и Турску да финансијски, али и на друге, различите начине уђе на Балкан. Такво ширење Турске уз сарадњу са Албанцима и Бошњацима довешће их до тачке са које нема повратка, а корак напријед је нови балкански рат.
Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш
(СНП - Избор је наш)
