У Бањалуци седмогодишњу дјевојчицу силовао отац. Вијест на насловној страни дневних новина „Блиц“ 01.04.2013. Дилема је да ли тај случај разматрати на судском процесу затвореном за јавност и ограничити се на суву, протоколарну информацију, или да тај чудовишан злочин мобилише друштво у његовој борби против сваког зла. Наведено злодјело само је повод за текст.

Има смисла да се случајеви злочина суде у затвореном  судском процесу и због злочинца, а посебно због његове жртве. Дешава се да код злочинца проради савјест, да се застиди због себе самог и у том стању да се истински покаје и оплемени своју личност. А поготово има смисла што мање говорити о злу, јер, не говори народ без разлога, што се више прича о злу, оно се више привлачи. У нездравом интересовању за злочин има нечег патолошког, чак луђачког, што може подстаћи на злочин.

Ипак, имамо ли право ћутати? Да ли у ћутању можемо наћи сигурност и спокој? Можемо само или прихватити зло, или борити се против њега. Оно напада самог човјека и обесмишљава све. Зато је неопходна борба против зла.

Злодјела у нашој средини имају везе са нама, јер, ако се не пружи истински отпор, ваздухом ће брујати: „Блудничи, лажи, кради, убиј!“. А када дођу такве мисли, многи ће поклекнути.

Страх нас мучи и због њега долазимо у ситуацију да се зло не маскира, постаје нормално. Ми, друштво, смо одговорни за оно што се догађа пред нашим очима. Ако институције, закон, не могу да заштите дјецу, да се супротставе уопште злу, онда смо дужни да то учинимо ми (друштво).

Равнодушност према злу можемо оправдавати и мислити да је све у реду, али је она ипак   својеврсно саучесништво у злочину.

Треба осућивати зло, конкретан чин, не само у институцијама система, већ свуда – у медијима, на улици, у сусједству, породици, иначе ће нас зло обузети.

Друштво  треба да његује моралне вриједности у човјеку, како он не би био подложан злу. 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш