Отворено писмо Бакиру Изетбеговић, бошњачком члану Предсједништва БиХ

22.08.2016. год.

Господине Изетбеговићу, својом апелацијом пред Уставним судом БиХ, у којој тражите оцјену уставности обиљежавања Дана Републике Српске, Деветог јануара, покренули сте процесе који могу изазвати огромну штету, па и трагедију бошњачког и српског народа, али, ако смо мудри, може се и добро изродити


Вама, убијеђен сам,  не смета Дан Републике Српске и вјерски празник Свети архиђакон Стефан сам по себи,  Вама смета што је тај Дан био 9. јануара 1992. године. Тај Дан и догађај пресијеца правни континуитет ратоборне БиХ  (међународно признате 1. априла 1992.), односно дејтонске БиХ са Социјалистичком републиком БиХ. Та чињеница постојања Републике Српске и њеног  својеврсног међународног признања мировним уговором у Дејтону, а потписаним у Паризу, говори да је дејтонска БиХ конфедерација настала међународним уговором, тако што су Република Српска и Федерација БиХ тим уговором пренијеле дио својих права и обавеза на заједничке институције БиХ. Да је она конфедерација, види се по томе што нема централне институције, већ заједничке. Начин формирања заједничких институција јесте принцип паритета, а начин одлучивања у њима јесте консензус, што је типична карактетистика конфедерације. Једини заједнички орган у коме се одлуке доносе простом већином јесте Уставни суд БиХ. Нажалост, у том суду поред шесторице судија, који су представници бошњачког, српског и хрватског народа, налазе се и тројица судија странаца који пресудно утичу на доношење одлука. Због тога, такав суд се може назвати судом странаца. Он је донио многе штетне одлуке, за које су гласали искључиво три странца и двојица судија представника бошњачког народа. Издвојио бих само Одлуку о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата и у Федерацији БиХ и Републици Српској.  Она је „темпирана мина“ у темељима дејтонске БиХ, а и апсурдна је јер из ње произилази да су и Бошњаци и Хрвати стварали РС, односно да су и Срби стварали ФБиХ. Таква одлука омогућила је нову одлуку Уставног суда БиХ о  промјени химне Боже правде и грба Немањића у РС,  а може и да доведе до одлуке о укидању имена Република Српска. Одлука о конститутивности сва три народа, и у ФБиХ и у РС није у вези са равноправношћу сва три народа у заједничким институцијама БиХ, та равноправност дефинисана је у Анексу IV Дејтонског мировног споразума. Другим ријечима Вама смета Република  Српска, јер желите централизовану БиХ. Да је то тачно показује и чињеница да се нисте никада побунили против, некада и наметнутих одлука ОХР-а, а које су значиле пренос овлаштења са ентитета на БиХ, као и што се не бисте ни сада заложили да се такве одлуке ставе ван снаге.

Сада долазимо до суштинског питања, коме одговара таква ситуација у којој се оспорава Дан Републике Српске и ко у томе има интерес. Идемо редом. Кажете: „Поменути референдум (референдум о Дану РС) је пробни балон за отцјепљење Републике Српске  од БиХ. У БиХ не може доћи до мирног разлаза... Силе сепаратизма које воде у конфликт са несагледивим посљедицама треба храбро зауставити док нису добиле замах.“ Као да Вам је искуство пренио Ваш отац Алија, који је иницирао референдум у СР БиХ о њеном  одвајању из Југославије, на којем није учествовао један конститутиван народ, српски. Ви кажете: „Домаће и стране институције задужене да штите Устав БиХ (исто се може рећи својевремено и за СФРЈ, која је била и оснивач УН-а), територијални интегритет земље, владавину закона и суверенитет државних институција,  изостанком институционалног одговора, пасивношћу и нечињењем онога што су дужни учинити и предузети,  охрабрује снаге деструкције“. Да ли Ви на овај начин посредно признајете да је референдум о изласку БиХ из СФРЈ, односно они који су га организовали одговорни  за рат и све жртве у БиХ. Или можда сматрате да Бошњаци -  Муслимани имају посебна права у односу на Србе и да  Бошњаци – Муслимани, односно БиХ су моглу изаћи из СФРЈ, а Срби, односно Република Српска не може изаћи из дејтонске БиХ, т.ј. да се мирно раздружи са Федерацијом БиХ. Тим прије што кажу да је БиХ је Југославија у малом. Мада бих додао  да су у Југославији Муслимани признати као народ, а у оваквој БиХ, Срби се на лукав начин, кроз један процес, покушавају приморати да свој српски идентитет замијене вјештачким, босанским.

Дакле, Ви својим поступцима и апелацијом пред Уставним судом БиХ уносите непремостиве препреке,  па и сукобе између бошњачког – муслиманског и српског народа. Будите сигурни, да то не одговара вашем народу, ни бошњачком, ни српском. Јако пуно  Бошњака и Срба има и у РС и у ФБиХ, Србији и Црној Гори, који се међусобно добро разумију и чезну за историјским српско-бошњачко-муслиманским договором, јер су свјесни да је политичка стабилност предуслов економског и сваког другог напретка. Чак Ваше проблеме са Хрватима у ФБиХ, у смислу тражења трећег хрватског ентитета, можете разријешити принципом, који је износио и угледни академик Мухамед Филиповић, да статус Хрвата у ФБиХ, односно у БиХ треба да буде једнак са статусом Срба у Хрватској. Јер смо сви живјели у једној заједничкој држави, Хрвати су били конститутивни у БиХ а Срби у Хрватској, чак је Срба било више у Хрватској него Хрвата у БиХ. Па коме онда одговарају такве ваше активности, Хрватима и њиховим политичарима, да, али су они, у овом случају безначајан фактор, али врло лукави, што се не смије подцијенити. Ваше активности, чини ми се, највише одговарају оном центру моћи који контролише САД, Енглеску, НАТО. Тај центар моћи хоће да изазове лоше односе између Бошњака – Муслимана и Срба, као што то исто хоће да уради између Русије и Турске, православља и ислама, јер све су то карике једног ланца. Шта мислите да ли би Турска остала по страни, када би, не дај Боже, дошло до рата на Балкану и да ли би у том случају Русија остала по страни. Коме би све то одговарало? Тај центар моћи је смислио Хашки суд и покушао да у Уједињеним нацијама прогласи резолуцију о геноциду у Сребреници, као непремостиву препреку за добре бошњачко-муслиманско-српске односе. За геноцидно страдање српског народа од 1941. до 1995. у Хрватској, није га брига. Коме одговарају лоши односи између Јевреја и Палестинаца, да ли се слична ситуација жели направити код нас?

Господине Изетбеговићу, оно добро што се  може изродити из ове комплексне ситуације, јесте спознаја да је најбоље да се ради на историјском договору Бошњака – Муслимана и Срба. Тако ће се обрадовати Бошњаци и Срби и у Федерацији БиХ, Републици Српској, Србији и Црној Гори, али ће се обрадовати и истински православни и муслимански вјерници.


Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш


Помоћни мени

Пратите нас на Facebook страници

Гостовање чланова СНП - Избор је наш

Митинг - Истином о Радовану бранимо Српску

Снимци суђења Радовану Караџићу у Хагу

Да ли сте за издвајање РС из наметнуте БиХ

НЕ
ДА

Наши партнери

Деца Србије
Говоримо Србски
ТОРС
ДВЕРИ СРПСКЕ