Лажирање и присвајање историјске Босне

31.08.2012. год.

Архив Федерације БиХ и млади из Странке за БиХ, ових дана, обиљежили су 823-годишњицу од издавања повеље Кулина Бана. У томе не би било ништа лоше да није било злоупотребе и покушаја стварања историјског фалсификата. Тај покушај се огледа у томе да је садашња БиХ са својим специфичностима укоријењена у вријеме Кулина Бана, те да јој се обезбиједи хиљадугодишњи континуитет, Бану Кулину дâ лажни идентитет. Повеља почиње: „У име Оца, и Сина и Светога Духа…“

Годину дана прије писања ове повеље, 1188. године, Римски папа шаље дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: „Regnum Servilie, quod est Bosna“ (Српска краљевина, која је Босна). Из таквих околности је проистекла и потреба за оваквом повељом, која је и први документ ове врсте између неког босанског владара и владара сусједне државе. Сврха издавања повеље је јемство Кулина Бана дубровачким трговцима и слободној трговини између његове државе и Дубровачке републике, а упућена је дубровачком кнезу Крвашу. Да је Римски папа у праву када каже да је српска краљевина, која је Босна, навешћемо неколико историјских чињеница: 

Први помен - око 950. године византијски цар Константин Порфирогенит наводи да је Босна дио Србије у дјелу „De administrando Imperio“.
Бан Матија Нинослав у повељи Дубровчанима из 1240. г. наводи да су његови поданици Србљи (Срби), а Дубровчане назива Власима.
Приликом крунисања за краља 1377. г. Твртко узима титулу „Краљ Срба и Босне“.
 
Повеља Кулина Бана из 1187. године Дубровчанима није писана босанчицом (која се први пут помиње 1916, а назив јој је дао аустроугарски историчар Ћиро Трухелка), него је писана ћирилицом и на српској редакцији старословенског језика.
 
У средњем вијеку, на Балкану, припадност одређеној религији (вјероисповијести), није пресудно одређивала и припадност одређеној нацији, односно народу. Тим прије што се у одређеним историјским периодима српском народу наметала нека од религија. И Аустроугарска је, до Бењамина Калаја, сматрала да српски народ чине Срби мухамеданци, Срби римокатолици и Срби ортодокс (православци).
 
Српски народ није више толико велик и моћан, тако да не може да препушта другима своја национална блага, као што су то чинили кроз историју, од културних и вјерских здања, преко језика, пјесама, па све до историјских личности. 
 
Покрет очекује да ће српски народ и његове установе заштитити своје национално благо и обновити сјећање на оно које му је отето. 


СНП - Избор је наш
 



Помоћни мени

Пратите нас на Facebook страници

Гостовање чланова СНП - Избор је наш

Митинг - Истином о Радовану бранимо Српску

Снимци суђења Радовану Караџићу у Хагу

Да ли сте за издвајање РС из наметнуте БиХ

НЕ
ДА

Наши партнери

Деца Србије
Говоримо Србски
ТОРС
ДВЕРИ СРПСКЕ