Покрет је дубоко забринут општом ситуацијом на Балкану. Србима у јужној српској покрајини угрожен је и сам живот. Такозвани Санџак покушава се прогласити аутономном облашћу која територијално улази и у Црну Гору, и као таква хоће да се повеже са Федерацијом БиХ. Неки Војводину желе успоставити као републику, БиХ се безуспјешно покушава оживјети као функционална држава, па чак и обновљени преговори око Кипра значајно ће пореметити односе између Турске и Грчке. Сва ова „жаришта“ створена су и због сучељавања два принципа – права народа на самоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава. Да се ова жаришта не би распламсала у рат, потребно је организовати међународну конференцију о границама на Балкану која би имала за циљ да дефинише ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини, те да се на референдуму становништво тих територија изјасни у којој и каквој држави желе да живе. Уколико велике силе не желе да организују такву конференцију која би Балкану донијела мир и стабилност, онда Покрет са жаљењем закључује да је великим силама можда више стало до балканског рата.

Изјава врховног муслиманског вође, г. Церића, у којој упоређује легитимно изабраног предсједника Републике Српске, г. Милорада Додика, са Бин Ладеном и Норвежанином Брејвиком показује да Бошњаци – муслимани не желе заједнички живот са Србима, те истискују Републику Српску из Дејтонске БиХ. Ако бисмо били непристојни, због те Церићеве изјаве, а с обзиром да је предсједника Додика упоредио са онима који су починили звјерска дјела, можемо му одговорити питањем: 

---