Отворено писмо високом представнику, г. Валентину Инцку
29.04.2011. год.
Господине Инцко,
Из Ваше канцеларије саопштено је да међународна заједница од Републике Српске очекује да се закључци Народне скупштине и одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ повуку. ОХР је саопштио да међународна заједница не може игнорисати оно што Република Српска ради са референдумом, јер је то директан напад на Дејтонски мировни споразум, Устав и институције БиХ.
Што се тиче међународне заједнице, као нечег јединственог, она, као таква, више не постоји. Разбијена је агресијом на Србију, Ирак, Авганистан, Египат, Либију, и многим другим активностима којима су се изиграле и одлуке Савјета безбједности. Против одлуке Народне скупштине о референдуму нису Русија, Кина, Србија, и још много других земаља, а и оне би требало да чине ту, како Ви кажете, међународну заједницу. Када је у питању изјава да је референдум напад на Дејтонски мировни споразум, Устав и институције БиХ, подсјетићемо да је тај споразум разним одлукама, које су наметнуте, изнуђене, а некад донесене и под притиском (високи представник смијенио преко педесет легално изабраних српских представника), до те мјере измијењен да, у својој суштини, више и не постоји. Све одлуке су биле на штету Републике Српске и српског народа, а у корист унитаризације БиХ. Нико од досадашњих високих представника, па ни Ви, господине Инцко, томе се није супротставио. Навешћу само неке одлуке:
- стварање заједничке војске, Република Српска је тиме своју изгубила, а у садашњој српски кадар се понижава, што ће брзо изаћи на видјело,
- Република Српска је изгубила, да тако кажем, своју касу, а формирана је Управа за индиректно опорезивање БиХ, преко које ФБиХ отима новац РС и српском народу. Буџет институција БиХ из године у годину значајно се повећава, што аутоматски значи мање новца за расподјелу ентитетима.
- Правно проблематичном Одлуком о конститутивности сва три народа и у ФБиХ и у РС, која је изгласана само од стране судија представника бошњачког народа и тројице странаца, док су представници Срба и Хрвата били против, Република Српска је остава без своје химне „Боже правде“ и грба Немањића.
Све то је напунило „чашу“ горчине и незадовољства српског народа, а Суд и Тужилаштво БиХ (преузимају се предмети од судова Република Српске и не кажњавају се они који су починили злочин против Срба – Сијековац, Добровољачка улица, Тузланска колона, логори по Сарајеву, Купрес) само је кап која је прелила такву чашу, и зато – референдум.
Господине Инцко, молимо Вас да не чините ништа што би угрозило демократску вољу српског народа и суверенитет Републике Српске. Та демократска воља и суверенитет не наносе штету никоме, нити угрожавају било чије објективне интересе, јер Социјалистичка Република БиХ се распала ратом у процесу разбијања Југославије, а Дејтонска БиХ настала је међународним уговором тако што су ФБиХ и РС пренијеле дио својих права и обавеза на институције БиХ, као заједничке органе, а суверенитет, то највише право, остао је у ентитетима. Било би добро да свијету пошаљете поруку да је експеримент вишенационалне државе БиХ, и поред силних притисака да успије, пропао. Тиме бисте потврдили ставове њемачког канцелара, госпође Меркел, и предсједника Француске, господина Саркозија, да је мултикултурално друштво пропало.
Очигледно је да у историји постоје периоди када се граде, а када разграђују вишенационалне државе. Поштујући друге народе и религије, али волећи своје, свјесни смо да се свијет налази у овом другом периоду. Напредак би био да свако има своје, што би омогућило отварање нових радних мјеста, смањење сиромаштва, борбу против криминала и корупције, хумано и солидарно друштво без сукоба.
У жељи да се не сврставате ни на једну страну, а поготово да се не кријете иза непостојеће међународне заједнице, срдачно Вас поздрављамо.
(СНП - Избор је наш)
Судница бр. 1 хашког трибунала
