“Великим инфраструктурним пројектима из области саобраћаја ствара се могућност за економски и привредни развој РС. Без квалитетне саобраћајне инфраструктуре нема ни развоја привреде, и обрнуто, улагањем у саобраћајну инфраструктуру јачамо домаћу оперативу и стварамо услове за нова улагања, запошљавање и привредни раст.“

 

Све ово је сјајно и поучно, али за неке средњошколце. Обичан човјек, народ то зна, и зато је то демагогија и увреда за здрав разум. Народ не зна и не види резултат од уложених баснословних 1,1 милијарду КМ за пет година, од чега је само у посљедњој години уложено 354,5 милиона КМ. Цијена километра аутопута Бањалука – Градишка нам је међу највишим цијенама у Европи, не узимајући у обзир упоређивање квалитета и услова у којима се раде наши и њихови аутопутеви. 

 

До понижења и пораза доводи нас и чињеница да се у тако скуп пројекат кренуло „везаних очију“, без склопљеног уговора са Хрватском и чврстих гаранција о изградњи моста на Сави. Хрватско условљавање доводи нас у ситуацију да сами финансирамо изградњу моста, иако је његова изградња Хрватима посебно значајна. Да се од муке нашалимо: риболовцима смо дали највећу инвестицију на свијету како би брзо дошли до Саве да лове рибу, или ћемо од те тачке аутопута на Сави  поново правити пут до старог моста у Градишци. Алтернатива том стратешком пројекту била је аутопут кроз Републику Српску од Новог Града до Бијељине, којим би се повезивали са аутопутевима у Србији. 

 

 

(СНП - Избор је наш)