Подударило се. Огроман број људи на планети, нове технологије које истискују човјеков рад и обезбјеђују брзину у комуникацији и производњи, „ограничени“ извори хране и воде, а неограничена жеља, па чак и једног човјека нечовјека, за влашћу над цијелим свијетом, жеља да му се сви потчине, „сазрели“ друштвено-политички системи који улазе у фазу самоурушавања. Подударило се да и зло и добро хоће сукобе. Зло, да би се зацарило, а добро, да би у том сукобу било приморано да побиједи. Све је спремно да отпочну свјетске промјене како би се покушао успоставити нови свјетски поредак. Да би се прихватио нови поредак, колико год он био добар или лош, постојеће стање свим народима треба згадити. То се најбоље ради произведеним економским кризама, које се одвијају у таласима, тако да је свака наредна тежа и гора од претходне. Ово изазивање криза није проблем онима који управљају свјетским новчаним токовима, и још, уз то, имају послушне владе у многим државама које непогрешиво вуку потезе које ће њихове народе и државе одвести у кризу. Ту су онда глад, ратови, болест, смрт. И тада скоро да нема народа, и скоро да нема човјека, који не би прихватио било какву и чију власт, било какав поредак у којем је лако изгубити и духовну слободу, само да то зло стане. Без обзира што је исти изазвао то зло, тај исти сада долази као „спасилац“. Ово дешавање, иако је немогуће да буде, добро га је изнијети.

А шта је могуће? Да ли је могуће, већ за неколико мјесеци, да се дестабилизује Македонија? Уколико дође до тога, како тамошњим Србима помоћи, како их заштитити? Да ли је могућа дестабилизација читавог Балкана преко албанског фактора, подржаног од САД (НАТО) и уз учешће Турске? Јесте. Узимајући у обзир комплетну ситуацију на Балкану која садржи и испољавање слободе или наметања у једном процесу сучељавања два принципа, права народа на самоопредјељење и неповредивости граница суверених држава, потребно је да српске установе предложе УН (великим силама) да организују међународну конференцију о границама на Балкану. Та конференција имала би за циљ да дефинише ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини, узимајући економске, политичке, националне, историјске, геостратешке и друге факторе, као и садашње стање. Иницирајући такву конференцију, српски народ би показао истинску жељу за миром, стављајући га и изнад његових историјских тежњи за остваривање, неко би рекао, својих максималистичких циљева. Како многи кажу, Срби побјеђују у ратовима, а стечену предност губе у миру. Ако велике силе не желе такву међународну конференцију, која би била „лакмус папир“ за мир, то би највјероватније значило да оне желе дестабилизацију и сукобе.

Да српски народ не буде затечен великим догађајима, потребно је образовати свесрпско тијело. У том тијелу не би били само представници установа Србије и Српске, српских интелектуалаца из српских земаља и расејања, већ и духовни људи и великодостојници Српске православне цркве. Зашто? Интелект, сам по себи, често не може пронаћи најбоља рјешења и реализовати их. Отуда, у животу, у исходу великих догађаја, за интелектуалце без духовне димензије у догађајима постоје многе нелогичности, а у својој суштини, ти догађаји имају смисла. Зато су потребни и духовни људи, који ће привући Божју благодат, и тек онда заједно, са часним људима, интелектуалцима, предузимати такве активности које неће дозволити да српски народ буде затечен великим догађајима, већ напротив, да има рјешења за њих, и бити спреман на сва друга рјешења која га чекају.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---