На конференцији за новинаре која је одржана 25. фебруара у Прес центру у Београду, потписана је повеља о будућој сарадњи неколико најактивнијих српских организација: Српског националног савета у Црној Гори, Српског народног покрета Избор је наш из Бањалуке, Српског народног покрета Светозар Милетић из Новог Сада, Српског националног савета и Српске националне заједнице у Македонији, Српског друштва Задужбина из Словеније, Удружење грађана Јадовно 1941 из Бањалуке и Двери – Покрета за живот Србије из Београда.

Полазећи од идеје српског сабирања, као најважнијег облика интеграција за српски народ у 21. веку, и хитне потребе за повезивањем и заједничким деловањем, српске националне организације донеле су Повељу о сарадњи српских родољубивих удружења, са следећим циљевима и начелима:

1. Српска родољубива удружења делују сагласно неопходности свеукупног повезивања српског народа, без озбира на тренутне геополитичке околности и административне границе које га отежавају;

2. Ниво српског сабирања који наша удружења остварују и на којем раде биће примерен тренутној геополитичкој ситуацији, са јасном свешћу о потреби да се српски народ сједини на свим нивоима и кроз све облике друштвеног живота, у циљу очувања народног идентитета и остварења националних интереса. У том смислу, наше сједињавање може бити духовно, медијско-информативно, културно-просветно, социјално-хуманитарно, економско, и у сваком другом облику;

3. Наша удружења се обавезују у свом раду и међусобном саобраћању да поштују начела: делатног доказивања, узајамног поверења, саборности, оданости, солидарности и особених околности деловања;

4. Начело делатног доказивања подразумева да ову Заједницу српских удружења могу чинити само родољубиве организације које су се доказале на патриотском делу, а не само речима, и које то активно и даље чине;

5. Начело узајамног поверења подразумева одустајање од неслоге, идеолошке и друге острашћености у тумачењу деловања других српских удружења;

6. Начело саборности подразумева јачање заједништва и поштовање различитости сваке српске родољубиве организације било у погледу идејне и друге опредељености, величине и облика организованости, организационе снаге, посебно узимајући у обзир услове у којима она делује. Јачање заједништва значи обавезу самих удружења да у погледу свог унутрашњег организовања избегавају лидерски приступ, као и да обезбеде позитивни одабир кадрова који ће водити удружење;

7. Начело оданости обавезује српска удружења да се приликом иступа на медијима који нису српски или су Србима ненаклоњени уздрже од јавних напада на представнике Српске православне цркве, државе Србије и Републике Српске, те на друге српске националне институције и родољубиве организације. То никако не значи одсуство критике на рачун рада ових установа и њихових представника, већ обавезу изношења критичких ставова само унутар српске јавности или у међусобној директној комуникацији, на начин који неће штетити националном јединству и интересима;

8. Начело солидарности подразумева да сва српска удружења имају моралну обавезу да пруже подршку сваком добронамерном српском удружењу, установи или њиховом представнику у случају да буду нападнути или прогоњени.

9. Свако од наших удружења има слободу да не учествује у заједничким пројектима који нису у складу са његовим циљевима и задацима, као и особеним околностима у којима делује.

Повезано:

Национална стратегија српских родољубивих удружења са простора бивше Југославије

---