Господине Предсједниче,

Наслућујући, а дубоко осјећајући Вашу величину, желим да Вас поздравим  из големе Русије. Ваша дјела нас наводе да лакше уђемо у "туђу кожу" и снажније осјетимо патњу других, како бисмо их боље разумјели, а да бисмо им безрезервно помогли, помислимо да су то наши најмилији. Ви као да говорите: згрешићу сутра, а то сутра никад не долази. У кампу  Селигер имао сам мајицу са Вашим крокием. Један млади Рус моли ме да му такву дам. Покушавам да му објасним ко је Радован Караџић. Он  „ето“ зна ко је Радован Караџић. Он је српски херој, каже млади Рус. Хтједох му дати мајицу са другом родољубивом поруком, међутим, он хоће баш ту, са Вашим ликом. И дадох му. У манастиру један монах фотографисао ме је са таквом мајицом, прецизније рећи фотографисао је Ваш кроки. Млади Рус је вјерујући, монах поготово. Ја настојим бити.

Ви сте нас спојили. И Бог је ту. И ко ће онда против нас! Исписујући 
Вам ријечи поздравне, Радости наша, узносим и молитву Богу да буде мир 
на Земљи и добра воља међу људима.

Поздраву и подршци се придружује и Михајловић Зоран, кординатор Покрета – Избор је наш.



У Москви 29.7.2010
Дане Чанковић
 

PDF верзија