Република Српска

Географски и демографски подаци

Република Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995., којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Сарајево, а највећи град Бања Лука са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Положај, величина, границе и природне одлике
РС у ЕвропиТериторија Републике Српске налази се између 42°°33' и 45°°16' сјеверне географске ширине, те 16°°11 ' и 19°° 37' источне географске дужине. Дејтонским споразумом Републици Српској је припала површина од 25053 квадратних километара или 49% територије бивше СРБиХ. Процјењује се да је борој становника Републике Српске око 1.392.000.

Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина-панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског базена, с једне стране и западне Европе и централног Балкана, с друге стране.

Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 километара, од чега се 1080 километара односи на разграничење са Федерацијом Босне и Херцеговине. Ако би територија Републике Српске, са површином коју има, била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 километара. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина - Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.


  • Грб и застава Републике Српске
  • Химна Републике Српске
  • Помоћни мени

    Пратите нас на Facebook страници

    Гостовање чланова СНП - Избор је наш на РТВ БН

    Девети јануар 2017

    Дане Чанковић у емисији Буквално

    Митинг - Истином о Радовану бранимо Српску

    Снимци суђења Радовану Караџићу у Хагу

    Да ли сте за издвајање РС из наметнуте БиХ

    НЕ
    ДА

    Наши партнери

    Говоримо Србски
    ТОРС
    bastionik.org
    jadovno.com